Najneverovatniji liftovi sveta

Koristimo ih dnevno, većini ljudi su najčešće prespori, tek poneki je i brz. Neki ih zaobilaze, dajući prednost stepenicama. Bez njih ne možemo, i deo su svakodnevice. Neki su ipak nešto više od prevoznog sredstva. Umetnost, istorija, megalomanija, luksuz.

Na prvi pogled, lift Hametšvand (Hammetschwand) u Švajcarskoj izgleda kao pridodati deo nekog starog zamka ili napušteni građevinski projekat. Tanak skeletni okvir na čijem se vrhu nalazi kupola, poput onih iz bajke stvara prilično neobičan prizor, ali vožnju koja oduzima dah.

Otvoren je daleke 1905. godine, lift vas vodi do čuvenog, istoimenog vidikovca koji se nalazi na vrhu visoravni Burgenštok i gleda na prelepo jezero Lucern. To je najviši spoljašnji lift u Evropi i jedan od najživopisnijih na svetu.

Berlin

U blizini, u Nemačkoj, tačnije Berlinu, krije se relativno novo arhitektonsko čedo. Ludvig Erhard Haus (popularni "Armadillo") nalazi se u berlinskom Šarletenburgu, iza koga stoji tim Nicholas Grimshaw i partneri. Kuća je svečano otvorena 1998, nakon što je ovaj projekat pobedio na konkursu nemačka privredne komore i lokalne federacija industrijalaca, dobivši građanski identitet i priliku za samofinansirajući komercijalni razvoj.

Zgrada obložena čelikom sastoji se od petnaest elipsastih lukova od istog materijala, progresivno različitih raspona koji stvaraju nešto nalik grudnom košu koji se prostire po visini. Neobičan oblik poštuje stroga ograničenja i pravila, dok maksimizira korišćenje lokacije.

U unutrašnjosti, ogromne podne ploče otvorenog plana podupiru se "grudnim košem" i nizom tankih, vatrootpornih čeličnih hangara, sa ekspanzivnim bulevarom u prizemlju koji stvara centralnu javnu saobraćajnicu. Devet gornjih spratova visi sa svodova, što je omogućilo izgradnju prizemlja bez stubova.

Objekti unutra su raspoređeni duž unutrašnjeg šetališta, promenade, sa prirodnom ventilacijom koje ide paralelno sa ulicom Fasanenstrasse. Iz prizemlja, aluminijumski obloženi liftovi uzdižu se prema gornjem delu, prevozeći osoblje do kancelarija iznad. Probijene atrijumom pune visine, sve kancelarije imaju spektakularan pogled na Berlin.

Ispod nivoa zemlje je berza, takođe osvetljena prirodnom svetlošću atrijuma. Sadrži lamele za zaštitu od Sunca, koje su podesive, a unutrašnja klima može da se kontroliše tokom leta i zime.

Srce projekta čine šest panoramskih liftova, koji su posetiocima najveća atrakcija. Realizacija projekta uključivala je kontrolisani budžet (nama nešto potpuno nepojmljivo) uz nisku potrošnju energije, trošenje i emisije zagađivača. Tako je ovaj multifunkcionalni projekat postao popularna gradska znamenitost modernog i prosperitetnog Berlina.

Ovo nije jedini biser Berlina, kada su u pitanju liftovi. Postoji i AquaDom.

Ukoliko vas put nanese u hotel Radisson Blu, dočekaće vas veličanstven prizor cilindričnog akvarijuma koji kao da lebdi iznad predvorja. AquaDom je visok impresivnih 25 metara, i napunjen je sa milion litara vode. U njemu se nalazi preko 1.500 riba (50 različitih vrsta). Smatra se najvećim samostojećim akvarijum na svetu. Ono što nas posebno zanima je činjenica da raspolaže sa providnim liftom, ugrađenim u samom središtu ove fascinantne arhitektonske igre, koji pruža putnicima neverovatan pogled „pod vodom“.

Ajfelov toranj

Čuvenu francusku znamenitost jedva da treba mnogo predstavljati, ali ćemo fokus prebaciti na njene liftove, kojih ima ukupno šest, od kojih su dva u funkciji od prvog otvaranja tornja daleke 1889. godine! Ono što čini vožnju Ajfelovom kulom toliko različitom od bilo čega drugog je to što je putovanje liftom podeljeno u dve faze. Druga faza je vaš standardni vertikalni uspon (koji uključuje panoramu Pariza koja oduzima dah), dok vas prva faza vodi preko jedne od nogu tornja - drugim rečima, dijagonalno. Ovakvo iskustvo nudi, ipak samo Pariz.

Santa Justa Lift

Santa Justa Lift, kolokvijalno i Karmo lift nalazi se u istorijskom delu Lisabona, u Portugalu. Smešten je na kraju ulice Rua de Santa Justa, gde povezuje ulicu Baika sa trgom Karmo.

Izgrađen u neogotskom stilu od gvožđa, već nakon izgradnje lift je postao turistička atrakcija Lisabona jer je među urbanim žičarima u gradu, Santa Justa jedina preostala vertikalna (konvencionalna). Pored Juste postoje još dve - Elevador da Gloria i Elevador da Bica, dok je žičara izgrađena u isto vrema kada i Santa Justa, Sao Juliao, srušena.

Sa visinom od 45 metara i sedam spratova, kula obuhvata dve kabine lifta, ukrašene drvetom, ogledalima i prozorima, sa početnim kapacitetom za 24 putnika u svakoj (kasnije povećano na 29 ljudi). Konstrukcija obuhvata desetak poprečnih greda, koje formirajuju duplu rešetku, a sa strane lifta, staza je zglobljena pomoću ležajeva, kao i na stubovima, koji je artikulisan u osnovi.

Gornji sprat je vidikovac, sa panoramskim pogledom na grad, dok su veze sa spratovima ispod (pored lifta) napravljene preko dva spiralna stepeništa, sa različitim šarama na svakom spratu.

Pošto sam vas vratio u prošlost, verovatno se pitate, koji je lift najstariji?

Odgovor se nalazi na lokaciji Downtown Cheyenne, u američkoj državi Vajoming. Ako volite stare stvari, onda je mestašce Kajen destinacija za vas, tačnije zgrada Mažestik, u njenom centru, koja krije najstariji, radni, mesingani lift na zapadnoj hemisferi.

#ytvideo_0

Operater, možemo da kažemo i konsijerž ručno otvara mesingana vrata poput harmonike, gde pozdravlja putnike koji ulaze u prostor u kojem je nekada bila banka. Kapacitet lifta je pet do sedam osoba. Kompanija koja je lift napravila, i dalje je operativna, i to ime svi dobro poznajete - Otis. Njihova priča traje već više od 160 godina. Niz - Ajfelov toranj, Kremlj, Empajer Stejt i Mažestik, na prvi pogled deluje potpuno nepovezano, ali ipak ima jedna mala kvaka, koja ih sve povezuje.

Zajednički imenitelj ovih zgrada je podatak da sve poseduju Otis lift, koji prvobitno bio i u vašingtonskom spomeniku.

Kina

Na drugoj strani sveta, ne manjka kreativnosti, koja obezbeđuje mesto na našoj listi. Kina je ponosni vlasnik Bailong ​​lifta (Lift stotine zmajeva), staklenog lifta koji sigurno pokreće stomak onima koji se plaše visine. Osim što je najskuplji, ovaj lift je kako navode njegovi graditelji i najviši i najteži lift koji je izgrađen. Visok je 326 metara, a njegovas izgradnja otpočela je 1999. godine, a otvoren je za javnost tri godine kasnije. Titulu najvišeg zvanično je dobio 2015. godine od strane Ginisove knjige rekorda.

U istoj zemlji, u šangajskom tornju, drugoj najvišoj zgradi na svetu, oborena su još tri Ginisova rekorda. Kineski neboder ima zvanično ima najbrži lift na svetu, najviši lift u zgradi i najbrži double deck lift na svetu.

Khalifa

Nestvarni neboder Burdž Kalifa u Dubaiju, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uključuje 57 liftova i osam pokretnih stepenica, koji zadovoljavaju putne potrebe stanovnika i posetilaca kule. Lift za usluge/vatrogasac ima kapacitet od 5.500 kg i najviši je servisni lift na svetu. Na 828 metara postoji 200 spratova sa 160 useljivih nivoa, što je čini najvišom zgradom na svetu. Toranj je svečano otvoren 4. januara 2010. godine, da bi se poklopio sa četvrtom godišnjicom vladavine Njegovog Visočanstva šeika Mohameda Bin Rašida Al Maktuma.

I za kraj, ukoliko su cifre ono što vas fascinira, lista, po ceni izgradnje izgleda ovako.

Bailong, Kina - 20 miliona dolara

Aquadom, Nemačka - 17.4 miliona dolara

Santa Justa, Portugal - 15 miliona dolara

Hammetschwand, Nemačka 14.8 miliona dolara

The Gateway Arch Elevator Missouri, Sjedinjene Američke Države - 10 miliona dolara.