Najstarije vino na svetu u tečnom obliku pronađeno u rimskoj grobnici

Lifestyle 18. jun 202423:35 0 komentara
shutterstock

Najstarije vino na svetu u tečnom obliku pronađeno je jednoj rimskoj grobnici. Ima crveno-braon boju, podseća na šeri, a grobnica u kojoj je nađeno, bila je netaknuta 2.000 godina.

Vino je dobilo crvenkasto-braon boju zbog hemijskih reakcija koje su se desile tokom 2.000 godina otkako je kao najpre belo, sipano u pogrebnu urnu. Nađeno je u južnoj Španiji – na mestu gde su u grobnici iz doba Starog Rima, i posmrtni ostaci osoba koje su tu sahranjene.

Analiza stručnjaka sa Univerziteta u Kordobi potvrdila je da je tečnost unutar urne – koja je pronađena u retkoj, netaknutoj rimskoj grobnici koja je slučajno otkrivena u andaluzijskom gradu Karmona pre pet godina – vino.

Pre ovog otkrića, koje je objavljeno u časopisu Journal of Archaeological Science: Reports, najstarije vino sačuvano u tečnom stanju bila je boca vina Špajer, koja je iskopana iz rimske grobnice u blizini nemačkog grada Špajera 1867. godine. Utvrđeno je da vino datira iz 325. godine, pipe rts.rs.

Španska urna je pronađena 2019. godine tokom renoviranja porodične kuće, na čijem je imanju vino i pronađeno.

„Morate da pohvalite duh vlasnika kuće koji je odmah pozvao gradsko Arheološko odeljenje. Arheolozi su brzo shvatili da je grobnica neverovatno neobična jer je bila netaknuta i – neopljačkana“, rekao je Hose Rafael Ruiz Arebola, organski hemičar sa Univerziteta u Kordobi koji je vodio proces analize vina.

Grobnica ima osam odeljenja, od kojih su šest imale urne napravljene od krečnjaka, peščara ili stakla i olova. Svaka urna sadrži kremirane ostatke kostiju jedne osobe, a na dve urne su ispisana imena pokojnika: Hispane i Senicio.

Janus i zlatni prsten

Pronađen je još i zlatni prsten ukrašen sa prikazom va lica boga Janusa. Arheolozi su našli i metalne noge stola na kome su tela kremirana.

Kada je o vinu reč, duže vreme se mislilo da je reč o rezuzltatima poplave i kondenzacije. Ipak, Ruiz Arebola i njegov tim su, nešto više od pet litara crvenkaste tečnosti u staklenoj posudi, počeli da analiziraju.

Testovi su pokazali da ima pe-ha vrednost od 7,5, i da sadrži hemijske elemente veoma slične onima u današnjim vinima.

„Tražili smo biomarkere, hemijska jedinjenja koja vam nedvosmisleno govore šta je određena supstanca. U ovom slučaju, tražili smo polifenole isključivo iz vina – i pronašli smo sedam vinskih polifenola. Uporedili smo te polifenole sa onima iz vina iz ovog dela Andaluzije i poklapali su se. Dakle, to je potvrdilo da je u pitanju vino. Sledeće što je trebalo uraditi je bilo da se utvrdi da li je u pitanju belo ili crno vino“, objasnio je Arebola.

Nedostatak siringinske kiseline, koja nastaje kada se glavni pigment u crvenim vinima raspadne, jasno je ukazivao na belo vino – kao i lokalni rimski mozaici koji prikazuju ljude kako gaze belo grožđe.

Pročitajte još:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!