Najveće jezero na svetu: Ima slatku i slanu vodu i bogato je naftom

Kaspijsko more je, po standardnoj definiciji, najveće jezero na svetu. To je najveća zatvorena kopnena vodena površina, pa se stoga naziva i morem.

Geografija Kaspijskog jezera

Površina Kaspijskog mora je 378.000 km2 ili 143.200 kvadratnih milja, a ima zapreminu od 78.200 km3. Jezero je endorejsko (što znači da nema izlive) i nalazi se na granici između Evrope i Azije.
Tokom istorije, jezero se smatralo morem ili okeanom, zbog svoje slanosti i veličine. Međutim, nekoliko karakteristika Kaspijskog mora ga klasifikuje kao jezero, a ne kao more. Prvo, nije direktno ili indirektno povezan sa okeanskim basenom. Drugo, nalazi se na nadmorskoj visini od 22 metra ispod nivoa mora, dok se sva druga mora i okeani nalaze otprilike na istoj nadmorskoj visini, poznatoj kao visina 0 ili nivo mora.

Poreklo naziva

Reč "Kaspij" je izvedena od Kaspija, drevnog plemena koje je živelo u jugozapadnom delu mora, u Zakavkazju. Postoji i regija u iranskoj provinciji Teheran koja se zove Kaspijska vrata, što sugeriše da se pleme u jednom trenutku preselilo na jug mora.

Mnogo različitih imena

Jezero je imalo razna imena. Grci i Persijanci su jezero zvali Hirkanski okean. U modernom Iranu, Kaspijsko more je poznato kao Mazandarsko more. Indijci su ga zvali Kashiap Sagar, koji je u Turskoj poznat pod imenom Hazarsko more.

Rusi su ga zvali Hvalinsko ili Hvalisko more, nastalo od imena Khvarezmia.

Jezero nastalo iz drevnog mora Paratetis

Kaspijsko jezero je ostatak drevnog mora Paratetis, poput Crnog mora, Aralskog mora, jezera Urmija i jezera Oroumieh. Tektonsko izdizanje i pad nivoa mora doveli su do toga da je pre otprilike 5,5 miliona godina ostalo bez izlaza na more. More je skoro presušilo tokom toplih i sušnih perioda.

U svom severnom delu gde se reka Volga uliva u Kaspijsko more, to je slatkovodno jezero. Međutim, iranska obala je slanija, jer iz njenog slivnog basena dolazi malo protoka.

Oko 40 odsto sve jezerske vode na svetu

Kao najveće jezero na svetu Kaspijsko more čini oko 40 - 44 odsto ukupne količine vode u jezerima na Zemlji. Jezero je podeljeno na 3 regiona: Severni Kaspijski, Srednji Kaspijski i Južni Kaspijski.

Tri različita jezerska dela

Severni deo je veoma plitak i čini samo oko 1 odsto ukupne zapremine vode, ali čini 25 odsto površine. Ima prosečnu dubinu od 5-6 metara i obično se smrzava zimi. Zatim, dno jezera ponire prema Srednjem Kaspijskom moru do prosečne dubine od 190 metara. Srednji Kaspijski more čini 33 odsto ukupne zapremine vode. Konačno, južni Kaspijski deo se može pohvaliti najvećim dubinama, preko 1.000 metara, i čini 66 odsto ukupne zapremine vode. Srednji i južni kaspijski deo zauzimaju otprilike po 37 odsto površine.

Maksimalna širina jezera je 435 kilometara, ali se takođe sužava na oko 200 kilometara.

Volga najvažnija pritoka najvećeg jezera na svetu

Reka Volga, sa 3.692 km, najduža reka u Evropi, najvažnija je pritoka Kaspijskog mora. Ostale značajne pritoke uključuju reku Ural, Kuru, Terek i Sulak.

Ovih pet reka doprinose sa približno 90 odsto snabdevanja jezera slatkom vodom.

Jezero ima nekoliko malih ostrva ukupne površine od oko 2.000 km2, koja se uglavnom nalaze u severnom Kaspijskom moru. Ovde je vredan pažnje arhipelag Tjulenji, koji je važno područje za ptice.

Međutim, njegovo najveće ostrvo, Ogurja Ada, nalazi se u južnom Kaspijskom moru. Dugačko je 37 km i gazele slobodno lutaju ostrvom. Ostala ostrva su Čečen, Tjulenji, Morskoj, Kulali, Žiloj i Ogurčin.

Ekološke opasnosti po jezero

Lovokradice

U Kaspijskom jezeru postoje tri ekološke opasnosti. Prva su lovokradice koje uništavanje ribe, u prvom redu jesetre, i kaspijske foke. Njena brojnost se smanjila u postsovjetsko vreme čak deset puta.

Nafta i gas

Druga je to što na njegovim obalama i na dnu postoje nafta i gas. Kompanije teže da ih vade, a troškove eksploatacije, pre svega zagađenje, otpisuju na strane konkurente. Nafta se razliva po moru, a gas sadrži mnogo sumpora. Trovanje vode i vazduha sumporom je veliko i time se ne ugrožavaju samo foke.

Globalno zagrevanje

Treća pretnja je globalno zagrevanje i uvećanje isušivanja onih mesta odakle prema moru teku reke. Umanjenje sliva će značiti da će jezero postati pliće, time i pojave bivšeg dna po kojem vetar tera gomile soli. Na našem portalu možete pratiti najnovije vesti iz oblasti ekologije.