Najviša kula u Bolonji koja i dalje stoji

Jedna od najviših bila je visoka 97 metara, koai i danas stoji. Glavni cilj pri gradnji tih kula bila je izgradnja jakih odbrambenih objekata. Pored kula, postoje još neke utvrđene kapije koje odgovaraju kapijama gradskog bedema iz 12. veka.

U Bolonji je između 12. i 13. veka bilo oko 180 kula

Prvi istoričar koji je na sistematski način proučavao nebodere Bolonje bio je grof Đovani Gocadini. Bio je senator italijanske kraljevine koji je živeo u 19. veku i želeo da podigne prestiž svog rodnog grada, piše themindcircle.com.
Analizirajući građansku arhivu tapija, Gocadini je pokušao da dođe do pouzdanog broja kula na osnovu dokumentovanih promena vlasništva. Na kraju je smislio izvanredan broj od 180 kula, ogromnu količinu s obzirom na veličinu i resurse srednjovekovne Bolonje.

Postoji hipoteza koja objašnjava zašto je bilo toliko izuzetno visokih odbrambenih kula. Hipoteza kaže da su ih najbogatije porodice koristile u ofanzivne/odbrambene svrhe tokom perioda kontroverze o investituri. U to vreme došlo je do sukoba između crkve i države zbog toga što je imala vlast da bira i postavlja episkope i igumane manastira i samog papu.

Izgradnja tipične srednjovekovne bolonjske kule zahtevala je verovatno između tri i deset godina rada

Izgradnja kule koja je izuzetno visoka kao te kule nije bio lak posao. Za izgradnju tipične srednjovekovne bolonjske kule ljudima je bilo potrebno verovatno između tri i deset godina rada i veliki broj kmetova, odnosno seljaka.

Sve kule izgrađene u ovom prilično zanimljivom, ali malo poznatom periodu, imale su kvadratni presek sa temeljima dubokim između pet i deset metara, ojačane stubovima zabijenim u zemlju i prekrivenim šljunkom i krečom.

U 13. veku mnoge kule su srušene, a druge su se jednostavno srušile same

Mnoge kule su kasnije korišćene na ovaj ili onaj način: kao zatvor, gradska kula, prodavnica ili stambena zgrada. Danas u Bolonji ima manje od dvadeset srednjovekovnih kula.