Naučnici izračunali: Toksični ljudi ubrzavaju biološko starenje za 1,5 odsto godišnje

Novo istraživanje, finansirano od strane američkog Nacionalnog instituta za starenje i objavljeno u stručnom časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", pokazalo je da stresni, teški ljudi, koje su istraživači nazvali „gnjavatorima“, ostavljaju stvarne, merljive posledice na naše zdravlje.

Dok dobri odnosi štite od bolesti, teški odnosi povećavaju hronični stres i podižu nivo epigenetskih biomarkera povezanih sa starenjem. Naučnici su izračunali i tačan procenat: za svakog takvog „gnjavatora“ s kojim redovno komunicirate, vaš biološki tempo starenja ubrzava se za 1,5 odsto.

Stres zbog teških ljudi ubrzava biološki sat

Nauka je odavno dokazala da snažna društvena mreža štiti zdravlje – snižava rizik od kognitivnog propadanja, produžava život, a neka istraživanja pokazuju i da prava prijateljstva usporavaju starenje na ćelijskom nivou.

„Ali nisu sve društvene veze podržavajuće“, napominje Byungkyu Lee, docent sociologije na Univerzitetu u Njujorku i glavni autor studije.

Neki odnosi su ambivalentni – s jedne strane donose stres i probleme, ali s druge daju podršku i društvo. Međutim, postoje oni koji su „gotovo isključivo stresni“. Da bi shvatili kako takvi odnosi utiču na biološko starenje (brzinu kojom stare vaše ćelije, što nije uvek u skladu sa hronološkim godinama), naučnici su analizirali podatke više od 2.000 odraslih ispitanika u Indijani.

Ispitanici su odgovarali na pitanja o svojim odnosima u poslednjih šest meseci, uključujući koliko im je puta neko „stvarao probleme ili otežavao život“. Istovremeno su dali uzorke pljuvačke iz kojih su stručnjaci analizirali takozvane „epigenetske satove“ – hemijske promene na DNK koje pokazuju stvarno, biološko starenje.

Rezultati su bili izrazito jasni: svaka dodatna „teška osoba“ u nečijoj blizini značila je 1,5 odsto brže starenje svake godine. U prevodu, umesto da ostarite jednu biološku godinu unutar kalendarske godine, s jednim „gnjavatorom“ starite oko 1,015 godina.

„Čak i ti mali efekti na biološko starenje mogu se nakupiti“, objašnjava Brea Perry sa Univerziteta Indiana, koautorka studije, dodajući da to na kraju može doprineti ranijem razvoju hroničnih bolesti. Najgore su prošli oni koji su u svom bliskom krugu prijavili dve ili više takvih toksičnih osoba.

Žene su na većem udaru, porodica najviše stvara probleme

Zanimljivo je da su autori studije primetili kako određene grupe češće prijavljuju da imaju posla s „gnjavatorima“. Žene su imale više problematičnih odnosa od muškaraca, što stručnjacima nije bilo iznenađenje.

„Žene su češće, i pozitivno i negativno, nesrazmerno više pod uticajem onoga što se događa u odnosima“, objašnjava Perry. Dodaje da žene češće percipiraju probleme koje drugi imaju i preuzimaju ih na sebe kao sopstveni stres.

Osim žena, problematične ljude u svom krugu češće su imali i oni slabijeg zdravstvenog stanja, kao i osobe koje su imale teško detinjstvo i samim tim su ranjivije na negativne stresore.

Kada je u pitanju ko su zapravo ti „gnjavatori“, istraživanje donosi otrežnjujući podatak: najčešće je reč o članovima porodice. „To su ljudi koji su ukorenjeni u vaš život na način iz kojeg je teško pobeći ili o kojem je teško pregovarati“, kaže Perry.

Zanimljivo je da su roditelji i deca češće proglašavani „teškim osobama“ nego bračni ili ljubavni partneri. Što se tiče onih s kojima ne delimo krv, najveći stresori su kolege s posla i cimeri, a najmanji prijatelji.

Kako se zaštititi kad ne možete pobeći?

Očigledan savet bio bi izbegavanje takvih ljudi i prekid kontakata, ali autori studije svesni su da to, pogotovo kada je porodica u pitanju, često nije realno.

Mnogi osećaju dužnost da održavaju te odnose, a Debra Umberson, profesorka sociologije na Univerzitetu Teksas koja nije učestvovala u studiji, dodaje da je to zapravo „definicija odnosa – možete dobiti podršku i ljubav, ali svi dolaze uz određenu gnjavažu“.

Ključ je, ističu stručnjaci, u postavljanju jasnih granica. „Čim shvatite da vam neko nanosi ove negativne biološke posledice, ograničite trud koji ulažete u taj odnos i vreme koje provodite s tom osobom“, savetuje Perry.

Najbolja protivmera za ovakav stres jeste namerno stvaranje „društvenih tampona“ – odnosno ulaganje u odnose koji vas pune energijom i pružaju vam sigurnost.

Istraživači pretpostavljaju da dovoljan broj dobrih ljudi u vašem životu može imati smirujući efekat na proces starenja. Na kraju dana, loš odnos je štetan, ali izolacija i usamljenost i dalje su neuporedivo opasniji za naše dugoročno zdravlje.