Postoji mnogo dokaza da će klimatske promene oblikovati dostupnost i kvalitet hrane, kao i da su moguće nestašice, rast cena, pa čak i pad nutritivne vrednosti, kaže Pan He, autorka studije i predavač na Katedri za nauke o životnoj sredini i održivost na Univerzitetu u Kardifu. Ali mnogo manje se zna o tome kako klimatske promene utiču na naše izbore kada je reč o ishrani i piću, rekla je ona za CNN.

Istraživači su analizirali podatke o kupovini hrane u američkim domaćinstvima u periodu od 2004. do 2019. godine, što im je omogućilo da prate iste porodice tokom dugog vremenskog perioda. Zatim su uporedili odluke o kupovini sa regionalnim vremenskim podacima, uključujući temperaturu i vlažnost.

Kako su temperature rasle, ljudi su konzumirali više šećera, uglavnom kroz zaslađena pića poput sokova i gaziranih napitaka, pokazala je studija objavljena u ponedeljak u časopisu Nature Climate Change.

Sa svakim porastom temperature, potrošnja dodatog šećera u američkim domaćinstvima povećavala se za 0,7 grama po osobi dnevno, sa naglašenim rastom kada se temperature kretale između 20 i 30 stepeni Celzijusa.

Vruće vreme tera telo da gubi više vode, što izaziva žeđ i potrebu za osveženjem. Za mnoge Amerikance to znači posezanje za hladnim, slatkim proizvodima poput gaziranih sokova i sladoleda, objašnjava He.

Uticaj na ranjive grupe

Efekat je posebno izražen u domaćinstvima sa nižim prihodima ili nižim nivoom obrazovanja, pokazuje studija. Ove grupe već imaju viši nivo potrošnje šećera, jer je takva hrana često jeftinija i dostupnija, pa je verovatnije da će posegnuti za njom tokom vrućina. Oni takođe provode manje vremena u klimatizovanim prostorima, navode istraživači.

Studija predviđa da bi potrošnja šećera širom zemlje mogla porasti za skoro tri grama dnevno do 2095. godine, ako se emisije koje zagrevaju planetu ne obuzdaju, pri čemu su najugroženije ranjive grupe.

Previše šećera donosi niz negativnih posledica, uključujući povećan rizik od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Američko udruženje za srce preporučuje ograničenje unosa dodatih šećera na najviše 6% ukupnog dnevnog unosa kalorija: ne više od 36 grama za muškarce i 26 grama za žene.

„O pitanjima javnog zdravlja povezanima sa potrošnjom šećera se široko raspravlja, ali ako uzmemo u obzir interakciju sa klimatskim promenama, stvari će postati još gore“, rekla je He. Kreatori politika širom sveta možda će morati da razmotre načine upravljanja potrošnjom šećera kao deo prilagođavanja klimatskim promenama, dodala je.

Šira slika i buduća istraživanja

„Dokazi o tome kako ekstremne vrućine menjaju obrasce ishrane još su prilično oskudni,“ rekla je Šarlot Kukovski, istraživačica na Cambridge Social Decision-Making Lab Univerziteta u Kembridžu, koja nije učestvovala u studiji. Ona je istakla da istraživanje „osvetljava manje diskutovan kanal kroz koji klimatske promene mogu uticati na ljudsko blagostanje“.

„Posebno zabrinjava to što su najranjivije grupe, one sa najmanje resursa za prilagođavanje, istovremeno najizloženije rastu temperatura i u najvećem riziku od bolesti povezanih sa ishranom“, dodala je.

Kako će tačno klimatske promene uticati na ljudske navike u ishrani, kao i potencijalne posledice po zdravlje i društvenu nejednakost, i dalje ostaje nejasno, naglasila je He, uz poruku da je potrebno mnogo više istraživanja širom sveta.