Ova tehnika bi mogla da prevaziđe neplodnost izazvanu starošću ili bolešću, jer koristi gotovo svaku ćeliju u telu kao polaznu tačku za stvaranje života.

Takođe bi mogla da omogući i istopolnim parovima da dobiju dete koje je genetski povezano sa oba partnera.

Metod zahteva značajno usavršavanje, što bi moglo da potraje deceniju, pre nego što bi ga neka klinika za plodnost mogla razmatrati za upotrebu, piše BBC.

Stručnjaci su rekli da je u pitanju impresivno dostignuće, ali da je neophodno otvoreno razgovarati sa javnošću o tome - šta nauka čini mogućim.

Naučnici menjaju pravila

Nekada je reprodukcija bila jednostavna priča: sperma muškarca i jajna ćelija žene se spoje i nastane embrion, a devet meseci kasnije rodi se dete.

Sada naučnici menjaju pravila. Ovaj eksperiment počinje sa ljudskom kožom.

Tim sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu (OHSU) koristi tehniku kojom se jedro – gde se nalazi ceo genetski kod potreban za izgradnju tela – uzima iz ćelije kože.

To jedro se zatim ubacuje u donorsku jajnu ćeliju kojoj su uklonjene sopstvene genetske instrukcije.

Do sada, tehnika liči na onu kojom je nastala ovca Doli – prvi klonirani sisar na svetu, rođen 1996. godine.

Međutim, ovakva jajna ćelija nije spremna za oplodnju spermom jer već sadrži kompletan set hromozoma (46). Da bi oplodnja bila moguća, potrebno je da jajna ćelija odbaci polovinu hromozoma u procesu koji su istraživači nazvali „mitomejoza“ (spoj mitoze i mejoze).

Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, pokazala je da je proizvedeno 82 funkcionalne jajne ćelije. One su zatim oplođene spermom i deo je stigao do rane faze razvoja embriona. Nijedna nije razvijena dalje od šestog dana.

„Postigli smo nešto što se smatralo nemogućim“, rekao je profesor Šukrat Mitalipov, direktor centra za embrionalne ćelije i gensku terapiju pri OHSU.

Još nije sve savršeno

Tehnika je daleko od savršene, jer jajna ćelija nasumično bira koje hromozome da odbaci. Potrebno je da ostane tačno po jedan od 23 tipa, ali često ostanu dva od nekih i nijedan od drugih.

Takođe, uspešnost je niska (oko 9%) i izostaje ključan proces rekombinacije DNK, poznat kao „ukrštanje“.

Prof. Mitalipov, svetski priznati pionir u ovoj oblasti, rekao je: „Moramo da je usavršimo. Na kraju, verujem da je to pravac u kojem ide budućnost, jer sve više pacijenata ne može imati decu.“

Ova tehnologija deo je šire oblasti istraživanja koja nastoji da napravi spermatozoide i jajne ćelije van tela, poznate kao in vitro gametogeneza.

Za sada je sve na nivou naučnog otkrića, a ne kliničke primene, ali vizija je da se pomogne parovima kojima vantelesna oplodnja (IVF) ne može da pomogne jer nemaju sopstvene jajne ćelije ili spermatozoide.

To bi moglo da pomogne starijim ženama koje više nemaju funkcionalne jajne ćelije, muškarcima sa nedovoljnom proizvodnjom sperme ili osobama koje su ostale neplodne nakon lečenja raka.

Ova oblast takođe menja pravila roditeljstva. Tehnika ne mora da koristi ćelije kože žene – može koristiti i muške.

To otvara mogućnost da istopolni parovi imaju decu koja su genetski povezana sa oba partnera. Na primer, u muškom paru, koža jednog partnera mogla bi da se koristi za stvaranje jajne ćelije, a spermatozoidi drugog za oplodnju.

„Pored toga što pruža nadu milionima ljudi sa neplodnošću zbog nedostatka jajnih ćelija ili sperme, ova metoda omogućava i istopolnim parovima da dobiju dete genetski povezano sa oba partnera“, rekla je prof. Paula Amato sa OHSU.

Potreba za poverenjem javnosti

Prof. Rodžer Sturmi, stručnjak za reproduktivnu medicinu sa Univerziteta u Halu, rekao je da je ovo istraživanje „važno“ i „impresivno“.

„Istovremeno, ovakva istraživanja naglašavaju potrebu za otvorenim dijalogom sa javnošću o novim naprecima u reproduktivnoj medicini. Ovakvi proboji zahtevaju snažnu regulaciju kako bi se osigurala odgovornost i izgradilo poverenje javnosti“, dodao je.

Prof. Ričard Anderson, zamenik direktora MRC Centra za reproduktivno zdravlje na Univerzitetu u Edinburgu, rekao je da bi mogućnost stvaranja novih jajnih ćelija bila „ogroman napredak“.

„Biće veoma važnih pitanja o bezbednosti, ali ova studija je korak ka tome da mnoge žene jednog dana mogu imati sopstvenu genetsku decu“, istakao je Anderson.