Naučnici tvrde da jedan dan vašeg života može da otkrije koliko ćete živeti

Nauka je korak bliže tome da može precizno da predvidi vaš životni vek na osnovu svakodnevnih navika, zahvaljujući novoj studiji Univerziteta Stanford, prenosi BBC Science Focus.

Istraživači su pratili ponašanje 81 afričke tirkizne ribice u akvarijumima pod video-nadzorom tokom celog njihovog životnog veka – odnosno četiri do osam meseci.

Nakon analize milijardi kadrova video-snimaka, naučnici su zatim mogli da povežu obrasce svakodnevnog ponašanja sa verovatnoćom dužeg života.

„Jedan od glavnih nalaza ove studije jeste da je ponašanje neinvazivni pokazatelj procesa starenja“, rekla je koautorka studije dr Kler Bedbruk, bioinženjerka i neuronaučnica, za BBC Science Focus.

„To sugeriše da praćenje jednostavnih metrika, poput aktivnosti i sna, tokom 24-časovnog ciklusa može da nam pokaže gde se nalazimo u procesu starenja – i čak da predvidi naš budući životni vek.“

Bedbruk je objasnila da, budući da su pametni satovi već široko rasprostranjeni, naučnici uskoro mogu biti u stanju da „razumeju i kvantifikuju gde se pojedinac nalazi na svom putu od odraslog doba do smrti“.

U međuvremenu, rezultati ove studije mogu nas naučiti o procesu starenja životinja sa složenim mozgom.

Jedno od otkrića bilo je da su već u ranoj srednjoj životnoj dobi – oko 70 do 100 dana života – ribe koje će živeti duže već pokazivale drugačije ponašanje od onih koje su umirale ranije.

„Mislim da je veoma zanimljivo što smo mogli da posmatramo ponašanje životinje u relativno mladom uzrastu i tačno procenimo njene godine, kao i to da li će živeti dugo ili kratko“, rekao je koautor studije dr Ravi Nat, neuronaučnik i genetičar, za BBC Science Focus.

Posebno su naučnici uočili razlike u obrascima spavanja. Ribe koje su živele duže uglavnom su spavale noću, dok su one sa kraćim životnim vekom sve više spavale tokom dana već u mladom odraslom dobu.

Istovremeno, aktivnije ribe – one koje su plivale energičnije, brže i spontano tokom dana – imale su veću verovatnoću da žive duže.

Naučnici su identifikovali ukupno 100 različitih „ponašajnih slogova“, što se odnosi na kratke radnje koje čine osnovne elemente ponašanja ovih riba, a mnoge od njih povezali su sa dužinom života.

Koristeći modele mašinskog učenja, istraživači su mogli tačno da predvide životni vek pojedinačne ribe na osnovu samo nekoliko dana podataka o njenom ponašanju iz sredine života.

Naučnici su takođe otkrili da ribe stare kroz dve do šest faza, a ne kontinuirano – što je nalaz koji se poklapa sa nedavnim istraživanjima na ljudima.

„U početku sam pretpostavila da je starenje postepen proces, gde je svaki dan malo gori od prethodnog“, rekla je Bedbruk. „Umesto toga, praćenje ponašanja pokazuje duge periode stabilnosti koje prekidaju nagle promene, tokom kojih životinje brzo stare i ulaze u novu životnu fazu.“

Buduća istraživanja mogla bi da analiziraju ponašanje u prirodnijem okruženju, navode naučnici, što bi ribama omogućilo više međusobnog socijalnog kontakta.