Nauka pokazala zašto je muziku bolje slušati u društvu

Novo istraživanje ukazuje na to da zajedničko iskustvo slušanja muzike uživo može značajno da poboljša mentalno zdravlje i ojača društvene veze. Ipak, stručnjaci upozoravaju da sve više ljudi muziku sluša u samoći, propuštajući ključne prednosti koje ona pruža kada se deli sa drugima, prenosi Net.hr.

Iako tehnologija omogućava pristup muzici u svakom trenutku, čini se da nas je istovremeno gurnula u zvučnu izolaciju. Umesto da delimo muzičke trenutke, sve češće se povlačimo u sopstveni svet sa slušalicama na ušima, ne shvatajući šta time gubimo.

Navika koja nas polako izoluje

Ljubitelji muzike provedu čak 379 sati godišnje slušajući omiljene izvođače sami, što čini gotovo dve trećine ukupnog vremena posvećenog muzici. Istraživanje sprovedeno na 2.000 odraslih pokazalo je da je slušanje postalo izrazito usamljena aktivnost, a čak 11 odsto ispitanika priznalo je da nikada ne sluša muziku u društvu.

Većina muziku sluša preko slušalica ili tokom vožnje automobilom, a ne kao deo zajedničkog iskustva. Zapravo, svega osam odsto ukupnog slušanja muzike odvija se na događajima uživo. Ironično, oni koji posećuju koncerte i svirke otkriju četiri puta više novih izvođača od onih koji to nikada ne čine, piše Mirror.

Mnogi stariji od 35 godina sa nostalgijom se sećaju devedesetih, verujući da je muzika tada bila mnogo više zajedničko iskustvo. Trideset odsto njih tvrdi da je otkrivanje nove muzike bilo uzbudljivije pre ere striming platformi i algoritama, dok se 24 odsto rado seća pravljenja i deljenja kompilacijskih kaseta sa prijateljima.

Neuronauka iza zajedničkog iskustva

Neuronaučnica dr Džulija Džons, poznata i kao Dr Rok, ističe da postoji sve više dokaza o dobrobitima muzike uživo.

„Sve je više dokaza da zajednička iskustva slušanja muzike uživo mogu da produže zdrav život“, izjavila je.

Ona objašnjava da nastupi uživo jačaju pamćenje, emocionalnu povezanost i društvene veze na način na koji snimljena muzika ne može.

„Senzorni efekat celog tela uronjenog u zvučne vibracije koje stvara muzičar ispred vas ima dubok uticaj. Može da stvori uspomene i prijateljstva koja traju čitav život. Samostalno slušanje jednostavno ne može da se poredi sa tim neurološkim efektom“, tvrdi dr Džons.

Kada slušamo muziku u grupi, naš mozak oslobađa koktel moćnih neurohemikalija. Oslobađa se dopamin, poznat kao „hormon sreće“, koji stvara osećaj euforije. Luči se i oksitocin, „hormon povezivanja“, koji jača poverenje i empatiju. Istovremeno, sinhronizovane aktivnosti poput plesa i pevanja podstiču lučenje endorfina, prirodnih analgetika koji izazivaju osećaj zajedništva i sreće.

Muzika kao odgovor na krizu usamljenosti

Ova saznanja postaju još važnija u kontekstu globalne krize usamljenosti. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamljenost „globalnom pretnjom po javno zdravlje“, a istraživanja pokazuju da su zdravstveni rizici hronične usamljenosti uporedivi sa pušenjem 15 cigareta dnevno.

U tom smislu, muzika uživo postaje snažno sredstvo u borbi protiv usamljenosti. Prema istraživanju, 31 odsto posetilaca koncerata kaže da im muzika uživo pomaže da se osećaju prisutnije u trenutku, 29 odsto veruje da im više popravlja raspoloženje nego slušanje muzike kod kuće, a četvrtina ispitanika (25 odsto) tvrdi da se osećaju povezanije sa prijateljima kada zajedno uživaju u muzici.

Takođe, 32 odsto ispitanika izjavilo je da su njihova najupečatljivija muzička iskustva doživeli upravo na koncertima, a ne slušajući snimljenu muziku.

Iako dve trećine ljudi (64 odsto) smatra da su veliki koncerti postali preskupi, rešenje bi moglo da bude u manjim, lokalnim događajima. Podrška muzičarima u lokalnim klubovima ili kafićima ne samo da jača muzičku scenu, već se pokazala i kao izuzetno efikasan način za stvaranje dugoročnih obožavalaca, gotovo podjednako uspešan kao nastup u velikoj areni.

Jasno je da muzika nije samo zvučna kulisa naših života. Ona je moćan alat za povezivanje, unapređenje mentalnog zdravlja i borbu protiv društvene izolacije. Možda je vreme da skinemo slušalice i ponovo otkrijemo radost deljenja muzike sa drugima, bilo na velikom stadionu ili u malom komšijskom klubu.