Njihova visočanstva: Grejs Keli, holivudska princeza i simbol gracioznosti

Grejs Kelije rođena sa srebrnom kašikom u ruci, u bogatoj filadelfijskoj porodici 1929. godine. Njen otac, Džon Brendan Keli, bio je verovatno najveći američki veslač svoje generacije, osvojivši tri zlatne olimpijske medalje, uz 126 uzastopnih pobeda tokom svoje karijere. Te pobede mu ipak nisu omogućile da postane demokratski gradonačelnik Filadelfije 1935. godine, kada je za dlaku izgubio od republikanskog protivnika. Njena majka, Margaret Ketrin Majer, poreklom Nemica, takođe je bila atletski tip, predavala je fizičko vaspitanje, a kasnije je postala prva žena trener na Univerzitetu Pen Stejt. Bila je i vodviljska zvezda, u filmovima Metro Goldvin Majera i Paramaunta.

Keli je odrasla u maloj katoličkoj komuni koja je nije ograničavala, pa je tako već sa 12 godina odigrala svoju prvu ulogu u predstavi "Ne hrani životinje". U privatnoj srednjoj školi Stivens, u najlepšem kraju grada Čestnat Hilu, bila je aktivna u sekcijama drame i plesa, a to je vreme u kojem je stekla i prve idole, glumce Ingrid Bergman i Džozefa Kotena.

Matematika joj, sa druge strane, nikakako nije polazila za rukom, pa je delovalo da su je prirodne nauke prosto gurale ka društvenim, u njenom životu preobličenim u glumi, kojoj je prethodio period manekenstva i brojne naslovnice. Modna branša donela joj je i prvu ozbiljnu vezu, pa je tao bila verena za Olega Kasinija, modnog dizajnera ruskog porekla.

Njujork i filmski počeci sa Kerijem Grantom i Klerkom Gejblom

Nakon srednje škole, na insistiranje roditelja da završi tercijarno obrazovanje, Keli je primljena u prestižnu Američku akademiju dramskih umetnosti (AADA) u Njujorku. Za to vreme lutala je salama hotela Barbizon za žene u Njujorku, gde su joj komšinice bile Lajza Mineli i Ali Mekgrou. Ova stambena zgrada, prvi put otvorena 1927. godine, imala je za cilj da ženama profesionalcima pruži mesto za boravak - ili "bezbedno povlačenje" - u "Velikoj jabuci" bez upada muškaraca.

Po kuloarima se pričalo da nije bila preterano stidljiva i da je često umela da pleše uz havajsku muziku po hodnicima hotela, čak i u toplesu. Njen budući muž Renije, ovaj podatak sigurno je u sebi poricao nebrojeno puta, s obzirom na naglašenu formalnost i okvire, koje je kasnije često i ne tako suptilno nametao Grejs.

Tokom njenog boravka u akademiji, nastavnici su bili skeptični po pitanju visine i tona njenog glasa, koji je imao visoke tonove, sa nazalnim prizvukom i gustim filadelfijskim naglaskom, pa je marljivo radila sa glasovnim trenerima i slušala sate i sate snimaka dok njen glas nije poprimio nežnost, i gotovo britansku šarmantnost.

Njeni filmski počeci izazivali su interesovanje, ali je to bilo daleko od obrisa slave koja je kasnije usledila. Na snimanju filma "Četrnaest sati", kada je imala 22 godine, primetio ju je Geri Kuper, i iako nije briljirala, preporučio ju je za film "High Noon" sa Kerijem Grantom, nakon čega je osvojila nagradu za sporednu ulogu Golden Globe za film "Mogombo", koji je snimila u Najrobiju sa Klerkom Gejblom. Nakon trijumfa, otputovala je u Rim sa koleginicom iz filma Avom Gardner, kako bi pokupila i evropske lovorike.

Hičkok i odbijanje saradnje sa Marlonom Brandom

Tek kada se Keli udružila sa kultnim rediteljem Alfredom Hičkokom (koji je prethodno bio njen veliki kritičar), njena karijera je glumački otišla par stepenika u visinu. "Hičkok me je naučio svemu o bioskopu. Zahvaljujući njemu sam shvatila da scene ubistva treba snimati kao ljubavne scene, a ljubavne scene kao scene ubistva", izjavila je Keli.

"Pozovi M radi ubistva", "Rear Window", oba iz 1954. godine, najavila su međunarodnu slavu i buduća priznanje za mladu glumicu. Zbog uloge Lise Fremont u "Rear Window", u kojem joj je društvo pravio Džejms Stjuart, Keli je bez oklevanja odbila da glumi zajedno sa Marlonom Brandom u filmu "On the Waterfront" (1954). Eva Mari Seint, koja joj je bila zamena, osvojila je nagradu Oskar za tu ulogu.

„Postoje mnoge vodeće žene, ali je Grejs Keli glavna dama", uzvratio joj je u jednom intervjuu Hičkok.

Usledila je još jedna uloga u filmu "Country girl", koju je Njujork tajms ocenio kao "izvrsnu". Keli je igrala ulogu napaćene žene Binga Krosbija, Džordži Elgin, nakon što je trudna Dženifer Džons morala da se povuče. Keli je osvojila jedinog Oskara za najbolju glumicu u konkurenciji Džudi Garland (A Star is Born), i potvrdila onu čuvenu "nije kome je rečeno, već kome je suđeno".

Njen govor bio je kratak: „Uzbuđenje ovog trenutka me sprečava da kažem ono što zaista osećam. Mogu samo da kažem hvala svim srcem svima koji su mi ovo omogućili". Pored Oskara, Grejs je osvojila i tri Zlatna globusa, dobivši zvezdu na holivudskoj stazi slavnih - meteorski uspeh za toliko malo godina na filmu.

Nakon filmova "To Catch A Thief", "The Swan" i "High Society" sa Frenkom Sinatrom i Bingom Krozbijem povukla se iznenadno iz filmske industrije, a saznaćete i zbog čega.

Princeza

U popularnoj kulturi interesovanje za Grejs i porodicu Grimaldi, čije je postala deo, naglo je poraslo nakon što se američka glumica Grejs Keli udala za tada vladajućeg princa Monaka Renijea III 1956. godine. Ova porodica odigrala je najznačajnu ulogu u istoriji Monaka vladavši od 1295. do 1509, kada je Monako pao pod francusku vlast, da bi nakon kraćeg perioda bio vraćen porodici. Ova porodica imala je najduži period vladavine u Evropi.
Nakon burne romanse koja je otpočela na festivalu u Kanu 1955. godine, koja je prerasla u bračnu ponudu nakon samo 11 dana od tada, princ Renije III od Monaka i Grejs Keli su se venčali 18. aprila 1956. godine pred 3000 zvanica. Ovo venčanje preko malih ekrana posmatralo je oko 30 miliona gledalala širom sveta. Smatralo se prvim modernim medijskim blokbasterom, pa su mnogi sa divljenjem mogli da mogli da uživaju u njenoj venčanici koju je dizajnirala čuvena dizajnerka studija MGM Helen Rouz, koja je na njenoj izrazi radila danonoćno, mesec i po dana.

Renije je toliko bio oduševljen američkom lepoticom da je tri meseca kasnije otputovao u njen rodni grad da je poseti i upozna njenu porodicu. Nakon što je pristala da napusti filmsku karijeru i posveti se kraljevskom životu, rodila je princu troje dece, Kerolajn, Alberta i Stefani.

Drugi život

Tokom braka, Grejs je prekinula svoju glumačku karijeru, iako je za to vreme dobijala brojne primamljive ponude. Alfred Hičkok joj je nudio glavnu ulogu u filmu "Marni" 1962. godine, a na njenu odluku je uticalo negodovanje javnosti u Monaku zbog uloge kleptomana. Reditelj Herbert Ros je pokušao da je zainteresuje za ulogu u svom filmu "Prekretnica" (1977), ali je Renije i tu ideju odbacio.

Umesto glume, obavljala je svoje svakodnevne dužnosti princeze i uključila se u filantropski rad. Kao princeza postala je predsednica Crvenog krsta Monaka, a osnovala je neprofitnu organizaciju AMADE Mondiale sa sedištem u Monaku koju su priznale i Ujedinjene nacije, nakon što je bila svedok muka vijetnamske dece 1963. godine. Grejs je pomogla i osnivanje Akademije princeze Grejs, rezidentne škole baleta Monte Karla, zalagala se za očuvanje arhitekture kneževine iz doba Bel epoka, a bila je i domaćica godišnje američke nedelje u Monaku, gde su gosti igrali bejzbol i jeli sladoled. Palata je takođe svake godine slavila američki Dan zahvalnosti.

Tragedija i 8.000 grmova ruža

Acocijacija na Grejs, kraljevsku porodicu Monaka, nažalost je i tragedija od 13. septembra 1982, kada je Keli pretrpela blago cerebralno krvarenje dok se vraćala iz privatne rezidencije monaške porodice u Rok Eželu. Kao rezultat toga, izgubila je kontrolu nad svojim Roverom, koji je sleteo sa puta nekih četrdesetak metara, krvidudavim, strim putem.

Njena ćerka Stefani, koja je bila na suvozačevom sedištu, bezuspešno je pokušala da povrati kontrolu nad automobilom. Ona je za razliku od Grejs, koja je preminula, pretrpela lakši potres mozga i frakturu vratnog pršljena zbog čega nije mogla da prisustvuje njenoj sahrani koja je održana je u Katedrali bezgrešne Bogorodice koja se nalazi u južnom delu pokrajine. Posle mise sahranjena je u grobnici porodice Grimaldi. Sahrani je prisustvovalo preko 400 ljudi, uključujući njenog kolegu Kerija Granta, Nensi Regan, udovicu bivšeg predsednika Francuske Fransoa Miterana Danijel, iransku caricu Faru i princezu od Velsa Dajanu.

Tokom eulogije, Džejms Stjuart je rekao: „Znate, ja jednostavno volim Grejs Keli. Ne zato što je bila princeza, ne zato što je bila glumica, ne zato što mi je bila prijateljica, već zato što je bila otprilike najlepša dama koju sam ikada upoznao".

Nakon njene smrti, princ Renije je napravio vrt pored malog jezera u čast svoje pokojne žene. Otvorena 1984. godine, bašta sa njenom statuom je nedavno renovirana i obuhvata više od 8.000 grmova ruža.

„Moja ljubav prema cveću otvorila mi je mnoga vrata“, rekla je jednom prilikom Grejs, a Renije je to očigledno dobro upamtio, pa je tako i hibridna ruža čaja, nazvana Rosa 'Princeza od Monako', dobila ime po njoj.

Princ Renije je osnovao i Irsku biblioteku princeze Grejs u ​​njeno sećanje, koja sadrži njenu ličnu kolekciju od preko 9.000 knjiga i zapisa. Avenija princeze Grejs u ​​Monaku, "najskuplja ulica na svetu", nazvana je po njoj, kao i Bulevar princeze Grejs de Monako u Nici.

Na kraju su se ponovo spojili. Renije, koji se nije ponovo ženio i koji nikada nije preboleo njen prerani odlazak, sahranjen je zajedno sa njom, dok je njihov sin Albert kupio princezin dom iz detinjstva u Ist Folsu u Filadelfiji, koji je prvobitno sagradio njen deda Džek Keli. Ova kuća je danas muzejski prostor i kancelarija za Fondaciju princeze Grejs, vanvremenske graciozne dame, koje su i u ono vreme bile pravi raritet.