Njihova visočanstva: Princ Albert II – takmičar na pet zimskih OI, stigao i do Severnog pola

Lifestyle 16. jun 202410:05 1 komentar
Princ Albert II Monako
Foto: Valery HACHE / AFP

Kraljevići Monaka potomci su porodice Grimaldi, koja je imala najduži staž vladanja u Evropi. U popularnoj kulturi porodica plava krv iz Monaka posebno je došla u epicentar interesovanja nakon braka Renijea III sa čuvenom američkom glumicom Grejs Keli, dok svestranost i uticaj trenutnog princa Alberta II od Monaka, nastavlja da etablira raskoš i moć ove uticajne evropske porodice.

Najznačajnu ulogu u istoriji Monaka odigrala je porodica Grimaldi, koja je vladala Monakom od 1295. do 1509, kada je Monako pao pod francusku vlast, da bi nakon kraćeg perioda bio vraćen Grimaldijevima. Kasnije je Monako ponovo uživao francusku protekciju, a posle Bečkog kongresa, 1860. godine, prešao je u italijansku vlast, da bi na kraju bio vraćen Francuskoj.

Porodica Grimaldi, koja je vladala Monakom osam vekova, bila je kraljevska porodica sa najdužom vladavinom u Evropi. Čak i ako raspad muške linije znači da porodica tehnički više nije Grimaldi, svi vladajući prinčevi i princeze su uzeli ime te kuće.

Sadašnji princ od Monaka je Albert II, vlada od 2005. godine, kada je umro njegov otac Renije III, koji je do tada bio monarh koji je najduže vladao u Evropi (skoro punih 56 godina).

Njegov naslednik je sin Žak, a ima i tri ćerke, uključujući Žakovu sestru bliznakinju Gabrijelu, Jasmin, i Aleksandru.

Suvereni princ je monarh i šef države Kneževine Monako, sa aktivnom ulogom u vladi i svakodnevnoj politici. Princ od Monaka vrši svoja ovlašćenja u skladu sa Ustavom i zakonima. On predstavlja kneževinu u spoljnim odnosima i svaku reviziju Ustava bilo potpunu ili delimičnu moraju zajednički da dogovore monarh i Nacionalni savet.

Monako je, zajedno sa Lihtenštajnom i Vatikanom, jedna od samo tri države u zapadnoj Evropi u kojima monarh još uvek igra aktivnu ulogu u svakodnevnoj politici.

Putovanja po Evropi i Americi

Princ Albert i princeza Šarlin
Photo by NICOLAS TUCAT / AFP

Princ Albert je rođen u Prinčevoj palati u Monaku 14. marta 1958. godine, kao drugo dete princa Renijea III i princeze Grejs. U vreme svog rođenja, bio je naslednik prestola. Ima irsko, nemačko i monegaško poreklo. Albert je 1976. diplomirao na prestižnoj školi Albert Premier. Bio je kamper, a kasnije i savetnik u kampu Tekumse, čime je i otpočela njegova strast za sportskim i aktivnostima u prirodi.

Iz serijala:

Proveo je godinu dana savladavajući kneževske dužnosti pre nego što se 1977. upisao na Amherst koledž, u Masačusetsu, kao Albert Grimaldi. Pridružio se lokalnom bratstvu, gde je živeo u loži Alfa Či. Albert je sredinom 1979. bio na turneji po Evropi i Bliskom istoku sa svojim kolegama iz Amhersta, a bio je i deo programa razmene sa Univerzitetom u Bristolu, na školi Alfred Maršal za ekonomiju i menadžment. Diplomirao je političke nauke 1981. godine.

Kao i mnoge njegove kraljevske kolege, čekao ga je put u najprestižnijim svetskim kompanijama, pre kojih se ipak okušao na helikopterskoj krstarici francuske mornarice Jeanne d’Arc, stekavši čin linijskog zastavnika (2. klase), pa je trenutno rezervni poručnik. Od 1983. do 1985. pohađao je obuke u kompanijama Džej. Pi. Morgan & Co, Luj Viton, Rodžers & Vels, Rič i Grin, u Sjedinjenim Državama i Evropi, paralelno studirajući finansijski menadžment, komunikacije i marketing.

Dolazak na presto

Prvi deo ustoličenja princa Alberta II za vladara Kneževine bio je 12. jula 2005. godine, nakon završetka tromesečne žalosti za njegovim ocem. Jutarnja misa u Katedrali Svetog Nikole zvanično je označila početak njegove vladavine. Nakon toga, Albert se vratio u palatu da priredi baštensku zabavu za 7.000 Monačana rođenih u kneževini. Monačani u širem smislu predstavljaju sve stanovnike Kneževine Monako, a u užem predstavljaju autohtonu etničku grupu.

U dvorištu, princu su poklonjena dva ključa grada kao simbol njegove investiture, nakon čega je održao govor, koji je prethodio vatrometu na rivi. Drugi deo ustoličenja održan je par meseci kasnije u Sabornoj crkvi Svetog Nikole. Njemu je prisustvovala prinčevska porodica, uključujući njegovu stariju sestru, princezu Karolinu sa suprugom Ernstom, princom od Hanovera i troje od njeno četvoro dece. Takođe i njegova mlađa sestra princeza Stefani, uz prisustvo skoro 20 delegacija, koje su uživale i u programu u Operi Monte Karlo.

Kako je zdravlje Renijea III opadalo, Albertov nedostatak zakonite dece postao je predmet javne i političke zabrinutosti zbog pravnih i međunarodnih posledica. Da je princ Albert nasledio svog oca i umro bez zakonitih naslednika, to bi pokrenulo član 3. Francusko-monaškog ugovora iz 1918. godine, prema kojem bi Kneževina Monako postala protektorat Francuske Republike. Pre 2002. godine, Ustav Monaka je predviđao da samo „direktni i legitimni“ potomci poslednjeg vladajućeg princa mogu da naslede krunu. Monako je 2. aprila 2002. proglasio Prinčevski zakon 1249, koji predviđa da ako vladajući princ umre bez legitimnog naslednika, tron prelazi na njegovu zakonitu braću i sestre i njihove legitimne potomke oba pola, prema principu primogeniture muške preferencije. Ovaj zakon stupio je na snagu 2005. godine kada ga je ratifikovala Francuska, a Albert došao na presto. Sestre princa Alberta i njihova zakonita deca time su zadržali pravo da naslede monaški presto, koje bi inače izgubili smrću princa Renijea.

Pre rođenja Albertove dece, princeze Gabrijele i princa Žaka, starija sestra princa Alberta, Karolina, princeza od Hanovera, bila je pretpostavljena naslednica i, prema kućnom zakonu Grimaldi, nosila je tradicionalnu titulu nasledne princeze Monaka. Nakon njihovog rođenja, ona je sada treća po naslednom redu.

U prvim godinama svoje vladavine, princ Albert je nadgledao višestruke pravosudne i pravne reforme, uključujući regulisanje starateljstva, zaštitu privatnosti pojedinca u uslovima tehnološkog razvoja, slobodu štampe, zakonodavnu ravnopravnost polova i zaštitu prava dece i učenika sa invaliditetom.

U to vreme izgrađeno je dosta objekata, poboljšana su železnička i infrastruktura školstva i obraznovnih ustanova. Trenutno je na čelu Inicijative za promovisanje etičke ekonomske aktivnosti, krivične odgovornosti, usvajanja sistema za borbu protiv pranja novca i organizovanog kriminala i uvođenja poreskih utaja u krivično pravo Monaka.

Fascinacija sportom i kolekcija automobila

Albert je bio entuzijastičan sportista, učestvovao je u krosu, bacanju koplja, rukometu, džudou, plivanju, tenisu, veslanju, jedrenju, skijanju, skvošu i mačevanju. Dobio je crni pojas u džudou 1985.

Albert i šarl lekler
Foto: NICOLAS TUCAT / AFP (Princ sa Šarlom Leklerom)

Albert se takmičio u bobu na pet uzastopnih Zimskih olimpijskih igara (ZOI) za Monako, učestvujući u disciplinama za dvojac i četverac. Albert je bio nosilac zastave Monaka na Zimskim olimpijskim igrama 1988, 1994. i 1998. godine.

Takođe je učestvovao na reliju Pariz–Dakar 1985, ali ga nije završio. Pariz-Dakar kao da je bio inicijalna kapisla njegove fascinacije kolima, koja je prerasla u malo je reći ozbiljno kolekcionarstvo, pa poseduje vozila kao što su BMW Hidrogen 7, Leksus LS 600h, i Leksus RKS 400h.

Takođe poseduje Dassault Aviation Falcon 7X, mlaznjak sa 14 mesta za putnike, koji je trenutno stacioniran na aerodromu Nica Azurna obala.

Kolekcionarstvo ima svoje familijarno utemeljenje, pošto je njegov otac Renije III krajem 1950-ih, počeo da sakuplja stare automobile. Kako je postepeno njegova kolekcija rasla, princ Renije III odlučio da 1993. godine svoju dragocenu kolekciju otvori za javnost. Danas je njegova kolekcija premeštena tik uz Stadion za vodene sportove koji nosi njegove ime, a izložbeni prostor od 3500m2, jedinstven je u svetu, sa oko stotinu različitih automobila, od oldtajmera do trkačkih automobila viđenih na reliju Monte Karlo i na trkama sa Velike nagrade Monaka Formule 1.

Nije se libio da bude deo i ekstremnih ekspedicija, pa je prilikom posete Norveškoj obišao glečere Lilihukbrin i Monakobrin. Princ Albert je takođe učestvovao u ruskoj arktičkoj ekspediciji, pa je na Severni pol uspešno stigao na Uskrs, 16. aprila 2006. godine, čime je postao prvi aktuelni šef države koji je stigao do Severnog pola.

Princeza Šarlin

Princ Albert i princeza Šarlin
Foto: NICOLAS TUCAT / AFP (Princ Albert i princeza Šarlin)

Izgleda da su sve kraljevske porodice pretplaćene na zaljubljivanje na Olimpijskim igrama. Poput danskog kralja Frederika X i kralja Švedske Karla Gustava XVI, i ljubavna priča princa Alberta ima sponu čiji je deo najznačajnija sportska manifestacija na svetu. On je upoznao južnoafričku plivačicu Šarlin Vitstok 2000. godine na plivačkom mitingu Mare Nostrum u Monaku, kao par su se prvi put javno pojavili na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara 2006. godine. Šarlin mu je bila pratilja i na venčanjima princeze Švedske 2010. i vojvode od Kembridža 2011. godine.

Njihovu veridbu je palata objavila juna 2010, a venčanje prvobitno zakazano za 8. i 9. jul 2011, pomereno je da bi njih dvoje prisustvovali sednici Međunarodnog olimpijskog komiteta u Durbanu 5-9. Olimpijada nešto donese, a nešto i uzme, pa ne čudi što je iz poštovanja prema njima dvoma venčanju prisustvovao i predsednik MOK-a Žak Rog.

Par je pozvao članove MOK-a, uključujući predsednika Žaka Roga, na svoje venčanje. Par se venčao na građanskoj ceremoniji jula 2011. u prestonoj sali Kneževe palate. Verska ceremonija održana je u dvorištu palate dan kasnije, a predsedavao je nadbiskup Bernard Barsi. Par je bio na medenom mesecu u Južnoj Africi, gde su odseli u odvojenim hotelima, i u Mozambiku. Godine 2014. dobili su blizance, princezu Gabrijelu, groficu od Karladesa, i Žaka, naslednog princa od Monaka, naslednika prestola.

Nasleđe Grejs Keli

U popularnoj kulturi interesovanje za porodicu naglo je poraslo nakon što se čuvena američka glumica Grejs Keli udala za tada vladajućeg princa Renijea III 1956. godine. Tokom braka, Grejs je prekinula svoju glumačku karijeru, iako je za to vreme dobijala brojne primamljive ponude. Alfred Hičkok joj je nudio glavnu ulogu u filmu Marni 1962. godine, a na njenu odluku je uticalo negodovanje javnosti u Monaku zbog uloge kleptomana. Reditelj Herbert Ros je pokušao da je zainteresuje za ulogu u svom filmu Prekretnica (1977), ali je Renije odbacio tu ideju.

Pročitajte još:

Umesto glume, obavljala je svoje svakodnevne dužnosti princeze i uključila se u filantropski rad. Kao princeza postala je predsednica Crvenog krsta Monaka, a osnovala je neprofitnu organizaciju AMADE Mondiale sa sedištem u Monaku koju su priznale i Ujedinjene nacije, nakon što je bila svedok muka vijetnamske dece 1963. godine.

Acocijacija na kraljevsku porodicu Monaka je i tragedija iz 13. septembra 1982, kada je Keli pretrpela blago cerebralno krvarenje dok se vraćala iz privatne rezidencije monaške porodice u Rok Eželu. Kao rezultat toga, izgubila je kontrolu nad svojim Roverom iz 1972. godine, koji je sleteo sa puta nekih četrdesetak metara, krvidudavim, strim putem. Njena ćerka Stefani, koja je bila na suvozačevom sedištu, bezuspešno je pokušala da povrati kontrolu nad automobilom. Ona je za razliku od majke, koja je preminula, pretrpela lakši potres mozga i frakturu vratnog pršljena zbog čega nije mogla da prisustvuje njenoj sahrani koja je održana je u Katedrali bezgrešne Bogorodice koja se nalazi u južnom delu pokrajine. Posle mise sahranjena je u grobnici porodice Grimaldi. Sahrani je prisustvovalo preko 400 ljudi, uključujući njenog kolegu Kerija Granta, Nensi Regan, udovicu bivšeg predsednika Francuske Fransoa Miterana Danijel, iransku caricu Faru i princezu od Velsa Dajanu.

Renije, koji se nije ponovo ženio, sahranjen je zajedno sa njom, dok je njen sin Albert kupio njen dom iz detinjstva u Ist Folsu u Filadelfiji, koji je prvobitno sagradio njen deda Džek Keli, kako bi se kuća koristila kao muzejski prostor ili kancelarije za Fondaciju princeze Grejs.

Pokrovitelj brojnih organizacija

Albert i Morgan Frimen
Valery HACHE / AFP (Princ sa Morganom Frimenom)

Albert je pokrovitelj u brojnim filantropskim orgsanizacijama. Potpredsednik je Fondacije princeze Grejs, američke dobrotvorne organizacije osnovane 1982. godine, nakon smrti njegove majke, koja podržava nove umetnike u pozorištu, plesu i filmu.

Albert je pokrovitelj i fudbalskog i košarkaškog kluba Monako, Svetske asocijacije olimpijaca, teniskog mastersa u Monte Karlu. Predsedava u okviru Crvenog krsta Monaka, kao i u mnogobrojnim organizacijama povezanim sa automobilizmom, filmom, drugim sportovima, kao i Međunarodnim paraolimpijskim komitetom.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare