Oblačenje za izlazak iz kuće na –64°C: Kako žive ljudi u najhladnijem gradu na svetu

Ako neko zna kako se obući za veliku hladnoću, to znaju stanovnici Jakutska, glavnog grada ruske republike Jakutije na severoistoku Sibira. Taj grad je toliko hladan da je teško poverovati da neko tamo dobrovoljno želi da živi, piše Punkufer.

Temperature koje se redovno spuštaju i ispod 50 stepeni Celzijusa donele su Jakutsku titulu najhladnijeg većeg grada na svetu.

U gradu koji se nalazi oko 450 kilometara južno od Arktičkog kruga, tlo je hladno čak i tokom leta, kada temperature mogu da porastu do 30 stepeni ili više, dok zimi već 15 minuta na niskoj temperaturi može da izazove brojne tegobe, poput opasnih promrzlina.

Kako bi se zaštitili od hladnoće, stanovnici Jakutska nemaju samo jedna, već često i troja izlazna vrata na zgradama, kao i tepihe na spoljnim stepeništima, jer su ulice zaleđene i klizave.

Automobili su obučeni u zaštitne materijale tako da im samo auspusi vire napolje i često rade satima, bez obzira na to što nikoga nema unutra, kako bi mogli ponovo da se upale. Kada je napolju surov minus, niko se ne zadržava na ulicama – ako moraju da hodaju duže, ljudi svraćaju u banke ili prodavnice kako bi se zagrejali i nastavili dalje.

Saveti iz prve ruke

„Najniža zabeležena temperatura iznosila je –71 °C, a uprkos toj ekstremnoj hladnoći, ovo mesto volim svim srcem. Jakutija je skriveni dragulj sa neverovatnom prirodom, bogatom kulturom i posebnim ljudima“, kaže Kiun, koja sa svojim pratiocima deli doživljaje sa severa i pokazuje kako ljudi žive u surovim uslovima – i pritom uživaju u životu.

Jedno od večitih pitanja jeste kako se obući za minuse. Oblačenje na krajnjem severu nije stvar mode, već zaštite zdravlja od životne važnosti.

Ključ je u slojevitom oblačenju, jer više tankih slojeva zadržava toplotu efikasnije nego jedan debeo.

Odeća ne sme biti tesna, jer upravo vazduh između slojeva pomaže ljudima da se ne smrznu. Glava, ruke i stopala najosetljiviji su na minuse i zato ih treba posebno zaštititi.

Birani materijali

U Jakutsku znaju da su termo odeća, vuna i krzno nezamenljivi jer zadržavaju toplotu, za razliku od pamuka. Ono što su nas roditelji učili da je pamuk dobar jer telo diše – tamo ne važi.

Kiun na hladnoću nosi izdržljive, debelo postavljene termo pantalone koje se nose preko helanki i vunenih štitnika za kolena, kao i dva para čarapa – obične i one od devine dlake. Obične zimske čizme u ledenim uslovima nisu dovoljne, pa se preporučuju posebne čizme namenjene ekstremno niskim temperaturama, sa debelim đonom koji izoluje od smrznutog tla i unutrašnjošću obloženom krznom ili filcom.

Spoljni sloj štiti od ekstremne hladnoće, vetra i snega, pa su jakne na severu Evrope izuzetno debele, postavljene pravim krznom, posebno oko kapuljače. Uglavnom su duge, često do kolena, kako bi dodatno štitile telo. Neke žene godinama štede za krznene kapute i bunde koje koštaju i do 17 hiljada evra, ali im omogućavaju bezbrižnije zime.

Ruke se štite višeslojno – najpre tankim rukavicama, a preko njih se nose veoma debele rukavice ili krznene rukavice bez razdvojenih prstiju, jer takav oblik bolje zadržava toplotu.

Ako se zimi nađete u Jakutsku, ljudima na ulici ćete najčešće videti samo oči, jer često nose maske koje prekrivaju nos, usta i obraze.