Teniski put Bilija Herisa sve je samo nije uobičajena. Visoki momak rođen je u Notingmenu, gradu koji je baš celom svetu postao poznat nakon sage o Betmenu "The Dark Knight Rises", nakon što je deo radnje filma smešten u velelepni zamak Wollaton Hall (u filmu Wayne Manor). Odrastao je u porodici sa dva brata i sestrom koji su svi listom usmeravan ina sport od strane oca Geofa. Bilo je tu i golfa u detinjstvu, i odlazaka na utakmcie Notingem Foresta. Ipak, tenis je bio i ostao njegova prva ljubav, koju su raspirili njegovi ideoli, Federer, Marej i Nalbandijan.
Počeo je vredno da trenira kroz Nacionalni teniski centar i akademiju Roehampton.
Tenis je počeo da uzima danak, onaj finansijski, što zna svaki roditelj koji je pokušavao da u ovom sportu podržava svoju decu. Dođe vreme kada bez sponzora ili mecene možete da se oprostite sa idejom da date podršku detetu. Sve skuplja putovanja, oprema, treneri.
Roditelji su mu rekli da više nemaju sredstava da ga podrže, iako je njegov otac, koji nije bio profesionalni teniser i dalje bio njegov trener. Sa druge strane, ni Bili nije bio samo zaljubljenik u tenis, bilo je tu i ozbiljnih nagoveštaja talenta i perspektive, ali niko nije verovao u njega.
Bez sredstava za putovanje avionom, Heris je putovao širom Evrope u kombiju opremljenim dušekom, prenosivim šporetom i mašinom za španovanje reketa. Gotovo nikakvi uslovi, minimalna zarada, ali more istrajnosti i vera njegove porodice gurali su ga napred. Malo, po malo, renking mu je rastao, dok je osvajao fjučerse, a na njima izazovi nisu bili samo sportski.
Jednom prilikom, na fjučers turniru u Francuskoj padao je jak sneg, a Bili se budio skučen od hladnoće. Dok su jutra njegovih tadašnjih rivala počinjala u hotelima, sa kroasanima, jajima i kafom, njegova su bila odleđivanje kombija i skidanje snega.
Ni tranzicija sa juniorskog u profesionalni rang nije mu učinila avion dostupnim. Kombi „ford tranzit“ mu je i dalje bio sve i svja, u koji je i dalje zabijao dušek do gepeka. Šporet je i dalje radio, ali je pravi apetit bio tenis.
Putešestvije od severne Francuske do južne Španije, Portugala, Poljske, bile su gotovo nadrealne za jednog profesionalnog tenisera. Noći na parkinzima Mekdonaldsa, kuvanje večere duž autoputa. Ispod blistave površine grend slemova, nalazi se na hiljade igrača koji se grče da budu deo najveće scene, a u toj bici mnogi odustanu, razočaraju se, izgube veru.
Ne i Bili Heris, pa je do 2018. godine gurao svoju poluprofesionalnu profesionalnu priču. Trenirao ga je otac Geof, a par stotina dolara zarađenih na turnirima nije moglo da napravi razliku koja bi mu omogućila budžet za ozbijniji trening. Gotovo 90% tenisera u tim godinama (tada 23) bi u odnosu na trenutni status odustalo, ali on to nije želeo da uradi. Stigla je i nagrada, brojne pobede omogućile su da se pozdravi sa „fordom“ i da počne da kupuje avionske karte, sebi i svom ocu. Stigli su i prvi sponzori, a nakon brojnih povreda i pandemije, njegova karijera je počela da cveta. U to vreme je u Manakoru, rodnom gradu Rafaela Nadala, bio nadomak pobede nad tada šesnaestogodišnjim Karlosom Alkarazom, imao je i meč loptu, ali je Karlos na kraju izašao kao pobednik (4:6 7:6(3) 7:6(2)). Godine 2021. godine, probio se u prvih 500, da bi pravi šlag na tortu došao u njegovoj 28. godini na Otvorenom prvenstvu Sofije, kada je pobedio Mark-Andrea Huslera.
Dakle, prva pobeda na ATP turnirima u 28. godini.
Nakon toga je čitav teniski svet čuo njegovu priču, a kako i ne bi kada je 2024. godine stigao do četvrtfinala na čuvenoj travi Kvinsa, i to nakon pobede nad 32. rangiranim teniserom sveta Tomasom Martinom Ečeverijem. U polufinalu je izgubio, ali je inkasirao 52.534 funti novčane nagrade (pre toga je u čitavoj karijeri osvojio 209.129 funti).
Nakon Kvinsa, usledio je novi podvig – polufinale turnira u Istbornu. Nažalost nije uspeo da postane prvi Britanac koji je stigao do finala muškog singla, nakon što je za dlaku izgubio od Australijanca Maksa Persela rezultatom 6-4, 4-6, 6-4. Kuriozitet je da je do 2024. godine Herisa i dalje trenirao njegov otac Geof, da bi u februaru iste godine počeo da mu pomaže LTA trener Kolin Bičer.
I na kraju došao je na red i njegov san, koji nije ostvaren godinu dana ranije, 2023. godine, kada je izgubio u trećoj rundi kvalifikacija za Vimbldon.
Te 2024. postao je deo glavnog žreba Vimbldona, nakon vajld karte, a koliko igrača bi moglo da se pohvali da je na najprestižniji teniski turnir na svetu došao iz kombija, kao debitant sa 29 godina – niko.
Heris, vrsni server sa jakim udarcima u razmenama, bio je na sedmom nebu pred meč sa Haume Munarom, tada 63. teniserom sveta (Heris je bio na broju 116). Podrška publike nije izostala, svi su čuli za autsajdera koji nije znao da odsvira kraj. Njegova porodica, prijatelji, dupke pun teren na Vimbldonu ipak nisu bili dovoljni. Munar je pobedio 3-1 u setovima (6-4 6-4 3-6 6-3)
Septembra 2024. godine Heris je stigao do pozicije 101, što je njegov najbolji renking u karijeri, a trenutno je ne mnogo dalje od svog maksimuma, na koti 107.
Više nema spavanja ispred Mekdonaldsa, ali daleko je Heris od bogatstva, pošto je u karijeri do sada zaradio 716.000 hiljada dolara, bez ijedne osvojene ATP titule. Bili Heris inače živi na ostrvu Man, samoupravnoj državi britanske krune u Irskom moru, između Velike Britanije i Irske, u kojoj su ljudi živeli 6.500 godina pre nove ere, a u kojoj je galski kulturni uticaj otpočeo još u 5. veku nove ere, kada su irski misionari, po učenju Svetog Patrika, počeli da naseljavaju ostrvo.
Dok Heris nastavlja da sanja, spomenućemo da je sličnu, a drugačiju priču, sa kombijem imao i teniser Dastin Braun, najčuveniji po senzacionalnoj pobedi nad Rafaelom Nadalom na Vimbldonu 2015. godine (pobedio ga je i u Haleu godinu dana ranije) i karakterističnoj frizuri zbog koje je i dobio nadimak „Dredi“.
Nezadovoljna teniskom perspektivom u rodnoj Jamajci, 20-godišnjeg Brauna, porodica je godine 2004. poslala u Nemačku, kako bi pokušao da dostigne svoj pun potencijal. Tamo ga je čekao Folksvagen kamper, u kojem su mogle da spavaju tri osobe, a taj „smeštaj“ mu je omogućio da igra na raznim evropskim turnirima. Ideja njegovih roditelja bila je jedini način da nastavi da igra tenis i da se takmiči iz nedelje u nedelju. Braun je otišao i korak dalje, zarađujući dodatni novac španovanjem reketa svojim kolegama, i rentirajući slobodna mesta u som kombiju drugim igračima kojima je bio neophodan smeštaj za jednu noć.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!