Od turističkog raja do ruševina: Neverovatna sudbina grada koji je nekada primao 20 hiljada ljudi u sezoni

Stepenice koje ne vode nigde, izbledele oznake, ostaci igrališta, zarđali predmeti i tanak sloj soli daju tom mestu sablasnu atmosferu, prenosi Punkufer.

Nekada jedno od najpoznatijih argentinskih lečilišta, Vila Epekuen danas stoji kao podsetnik na to kako priroda lako može promeniti planove ljudi.

Smešten uz Lago Epekuen, slano jezero u pokrajini Buenos Ajres, ovaj gradić je tokom 20. veka privlačio hiljade posetilaca željnih odmora i terapije u vodi čija je koncentracija soli bila među najvišima na svetu, odmah iza Mrtvog mora.

Turistički procvat započeo je već dvadesetih godina prošlog veka, a vremenom se Epekuen razvio u pravi mali rizort. Hoteli, restorani, prodavnice, pa čak i železnička linija iz Buenos Ajresa činili su ga lako dostupnim i izuzetno popularnim.

U najboljim godinama mesto je moglo da ugosti i do 20 hiljada turista tokom jedne sezone, dok je stalno stanovništvo brojalo oko pet hiljada ljudi. Posetioci su dolazili zbog terapijskih kupki koje su navodno pomagale kod reume, kožnih bolesti i raznih drugih tegoba.

Obilne kiše

Početkom osamdesetih godina region su pogodile obilne kiše. Nivo jezera postepeno je rastao, a pritisak na zaštitne nasipe postajao sve veći. Dana 10. novembra 1985. nasip je konačno popustio. Voda je prodrla u grad i progutala ga. Stanovnici su u panici napustili svoje domove, noseći sa sobom samo ono najneophodnije.

U roku od nekoliko nedelja voda je dostigla nekoliko metara visine, a s godinama je potpuno prekrila Epekuen. Na vrhuncu poplave grad je ležao pod više od 10 metara slane vode, nevidljiv svetu gotovo četvrt veka nakon toga.

Tek posle 2009. godine, kada su sušniji periodi snizili nivo vode, Epekuen je ponovo izronio. Međutim, prizor koji se ukazao bio je daleko od onoga što su bivši stanovnici pamtili. Slana voda uništila je gotovo sve.

Sablasni muzej na otvorenom

Danas šetnja kroz Epekuen deluje gotovo nestvarno. Ulice koje su nekada bile pune ljudi sada su puste. Ostaci hotela, pozorišta i prodavnica i dalje pružaju uvid u nekadašnji izgled grada. Stepenice koje ne vode nigde, izbledele oznake, ostaci igrališta, zarđali predmeti i tanak sloj soli daju tom mestu sablasnu atmosferu.

Ipak, jezero i dalje zadržava svoju posebnost. Njegova voda ima visoku koncentraciju minerala, a okolna mesta, poput obližnjeg Karuea, pokušavaju da ožive turizam nudeći termalne tretmane i kupanje u obnovljenim sadržajima. Ipak, sam Epekuen ostaje netaknut – kao muzej na otvorenom.