Održani "Dani maline" u Brankovini, nagrađeni najbolji uzgajivači

Malinari su poručili da su zadovoljni sadašnjom cenom od 600 dinara za kilogram maline, a poljoprivredni stručnjaci da je malina strateški srpski proizvod i da je kao takva prepoznata na svetskoj mapi, kao i da se primenom najsavremenije tehnologije i sortimenata prinosi po hektaru mogu udvostručiti i dostići 30 tona po hektaru, a period ubiranja produžiti na tri do četiri meseca.

Ovogodišnji pobednik "Dana maline" Miroslav Savić pod malinom sorte "vilamet" ima 80 ari.

"Moram biti iskren, nadao sam se nagradi, možda ne, baš, prvoj! Malinjak mi je u dobrom stanju, a i vremenske prilike bile su povoljne tako da su prinosi dobri, a malina dobrog kvaliteta. Ove godine, posle niza, prvi put sam zadovoljan otkupnom cenom, koja je trenutno 600 dinara za kilogram maline", rekao je za N1 Savić i nagovestio obnovu i proširenje svoga malinjaka.

Radoje Spasojević iz Donjih Leskovica, dobitnik nagrade u kategoriji malikanja sa primenjenom modernom tehnologijom uzgajanja maline, rekao je za N1 da se sa cenom od 600 dinara za kilogram proizvođači tek "pokrivaju", jer je cena repromaterijala i proizvodnje jako uvećana.

"Sa ovom cenom se tek pokrivama, 800 dinara za kilogram bila bi prihvatljiva cena, da nešto ostane i nama. Znate li koliko košta veštačko djubrivo, sredstva za zaprašivanje, sistemi za navodnjavanje, gorivo i sve drugo… to nisu mala ulaganja!", rekao je Spasojević.

On je izrazio nezadovoljstvo odnosa države i medija prema selu i poljoprivrednom proizvođaču.

"Bilo bi lepo da me neko od medija otprati svakog dana od 5 ujutru do 23 uveče i da prikaže pravu sliku o životu ljudi na selu. A šta mi gledamo na TV, zadruge i razne rijalite? Koliko se samo prostora opredeli za gej paradu. Gde je seljak i njegov život", zapitao se Spasojević i dodao da država mora ozbiljno da se zabavi poljoprivredom ako nema nameru da se građani "hrane tabletama".

"Gospodin Milan Krkobabić ima veze sa selom kao ja sa Mig-om 29. To deljenje seoskih kuća i ključeva pred kamerama nekoj „zalutaloj“ deci koja misle da se tako započinje život na selu je smešna i naivna priča. To je još jedan rijaliti u ovoj državi", smatra mlinar Spasojević.

Rade Jovanović iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, pozdravljajući malinare i ostale učesnike manifestacije „Dan maline“ u Brankovini je rekao da se nada da je ponovo došlo vreme, po zna koji put, da se pokaže koliko je selo potrebno Srbiji i da je hrana u svetu i kod nas prepoznata kao osnov opstanka, integriteta i sigurnosti jedne zemlje.

"Sada, kada je rat, kada nema žita i ulja iz Ukrajine, i kada je energija skuplja nego i kad, Srbija pokazuje svoju žilavost, po ko zna koji put, zahvaljujući selu. Selu, kojeg se velikim delom odrekla i napustila“, rekao je Jovanović i poručio da je Srbija na svetskoj mapi prepoznata kao jedan od najvećih proizvodjača maline, a da je nama ostalo da to ozbiljno prihvatimo i primenimo najsavremeniju tehnologiju u podizanju malinjaka i proizvodnji maline .

On je rekao da je na jednom hektaru moguće ostvariti proizvodnju od 27 tona maline ukoliko se samo primeni ono što već znamo, što nauka i struka poznaju. Ako bi se to uspelo onda bi selo opstalo, a poljoprivredni proizvođači mogli da žive od svog rada i truda.

"Mi ne smemo više da zavisimo od vremenskih prilika, već njima moramo da upravljamo i da na adekvatan način štitimo našu proizvodnju. Teka tada bi prinosi bili daleko veći, a kvalitetom bi smo diktirali svetske standarde. Malinu moramo adekvatno pakovati i izvoziti proizvode od maline, a ne da je izvozimo zanrznutu, kao sirovinu", poručio je Rade Jovanović u Brankovini i naglasio da "moramo iskoristiti svoje prirodne resurse i prednosti da naša deca ne bi odlazila da žive i rade u inostranstvu, već će raditi ovde i sticati svoj dohodak".

Pokrovitelj ovogodišnje privredno-turističke manifestaciju „Dani maline“ u Brankovini je grad Valjevo, a organizatori TO Valjeva i Turističko društvo u Brankovini.