Opasna lepota: Pećina kristala u kojoj niko ne sme da ostane duže od 15 minuta (FOTO)

Rudari su 2000. godine, tražeći nova nalazišta rude, naišli na prizor koji izgleda kao da pripada nekoj drugoj planeti: ogromne mlečno-bele kristale koji izrastaju iz zidova, poda i plafona pećine. Ti kristali, dugi više od deset metara i široki gotovo metar, ispunjavaju prostor poput džinovskih stubova. Najveći među njima dug je 11,40 metara, ima zapreminu od oko pet kubnih metara i procenjenu masu od 12 tona, prenosi Punkufer.hr.

Priča o Pećini kristala počinje pre otprilike 26 miliona godina, kada je magma počela da se uzdiže ispod današnjeg područja. Ta toplota zagrejala je vodu bogatu mineralima koja je prodrla u pukotine krečnjačke stene.

U vodi bogatoj kalcijum-sulfatom počeli su da se formiraju kristali gipsa, odnosno selenita. Temperatura je pritom igrala ključnu ulogu. Dok je voda bila veoma vruća, prevladavao je mineral anhidrit. Kako se voda postepeno hladila, anhidrit se počeo rastvarati, a iz tog rastvora počeli su da rastu kristali gipsa.

No, ovu pećinu jedinstvenom čini savršena ravnoteža uslova: voda je sadržala dovoljno minerala da podstakne rast, ali ne i stvaranje velikog broja kristala. Tako je nekolicina njih dobila priliku da raste - i to neverovatno dugo.

Zašto su baš ovde narasli tako veliki?

Naučnici su izračunali da su ovi kristali rasli gotovo neverovatno sporo. Da bi jedan kristal dostigao debljinu od jednog metra, trebalo je da prođe skoro milion godina. Drugim rečima, rast je bio toliko spor da bi se debljina jednaka listu papira povećavala tek svakih 200 godina.

U istoj planini nalaze se i druge pećine s kristalima, ali ni u jednoj kristali ne dostižu tolike dimenzije. Razlika leži u brzini hlađenja vode. U plićim delovima, poput takozvane Pećine mačeva, voda se hladila brže, pa se formirao veći broj manjih kristala. U dubljoj Pećini kristala temperatura se smanjivala sporije, što je omogućilo rast manjem broju kristala - ali do ogromnih razmera.

Ekstremni uslovi

Boravak u pećini predstavlja pravi izazov. Temperatura dostiže oko 50 stepeni Celzijusa, a vlažnost prelazi 90 odsto. U takvim uslovima telo se ne može efikasno hladiti znojenjem. Zbog toga istraživači mogu ostati unutra tek 10 do 15 minuta. Kretanje dodatno otežavaju klizave površine i oštri kristali, a svaki pogrešan korak može biti opasan.

Krhka lepota

Dok su kristali hiljadama godina rasli u vodi, rudarske aktivnosti promenile su njihovo okruženje. Ispumpavanje vode omogućilo je pristup pećini, ali i izložilo kristale vazduhu. Bez potpore vode, koja ih je delimično „nosila“, ti ogromni kristali rizikuju pucanje pod sopstvenom težinom. Osim toga, gips je veoma mekan mineral, pa čak i ljudski koraci ostavljaju tragove na njegovoj površini. Naučnici su takođe primetili da izloženost vazduhu može dovesti do postepene dehidracije kristala i promena u njihovom izgledu.

Danas je pristup pećini zatvoren, a nivo vode u rudniku ponovo raste. Šta će se u budućnosti događati s kristalima, naučnici ne mogu sa sigurnošću da znaju.