Osobine ljudi koji u detinjstvu nisu dobijali dovoljno ljubavi

Nedostatak topline i ljubavi može ostaviti dubok trag, ali to ne znači da takve osobe ne mogu da savladaju te izazove. Mnogi uspevaju da razviju emocionalnu otpornost i izgrade srećan život uprkos izazovnim počecima.

Ipak, postoje određene osobine koje su česte među ljudima koji su odrasli bez mnogo nežnosti i topline. Savetnica je izdvojila nekoliko.

Poteškoće u uspostavljanju veza

„Ljudi su društvena bića koja žude za povezivanjem, ali oni koji su odrasli s malo topline mogu imati poteškoće u formiranju emocionalnih veza. Kao da pokušavaju da govore jezik koji nikada nisu naučili. To ne znači da ne žele povezanost, već često nedostaju alati i iskustvo“, objašnjava Fej za "Hack Spirit".

Uz strpljenje i podršku, mnogi ipak uspevaju da razviju duboke i značajne odnose, dodaje savetnica.

Intenzivna potreba za nezavisnošću

Osobe koje su odrasle bez emocionalne podrške često razvijaju snažan osećaj nezavisnosti, što je poput instinkta preživljavanja, prenosi Index.hr.
Fej ističe: "Oslanjajući se isključivo na sebe, takve su osobe izgradile otpornost i samopouzdanje. Ipak, ova osobina može otežati prihvatanje pomoći i otvaranja prema drugima, što zahteva svesno nastojanje da se pronađe ravnoteža između samostalnosti i poverenja u ljude".

Osetljivost na odbacivanje

"Odbacivanje je deo života, ali za osobe koje su odrasle bez ljubavi, može biti izrazito bolno.
Takve osobe često očekuju odbijanje čak i u neutralnim situacijama što može aktivirati delove mozga kao i fizička bol. Ovo nije preterana reakcija, već duboko ukorenjen mehanizam razvijen tokom formativnih godina“, napominje savjetnica.

Izuzetna samostalnost

Mnogi koji nisu imali emocionalnu podršku u detinjstvu se oslanjaju isključivo na sebe. To može dovesti do izuzetne otpornosti, ali i do izolacije i nepoverenja prema drugima.

„Ova strategija, koja je bila korisna u detinjstvu, može biti manje funkcionalna u odrasloj dobi koja zahteva svesno prilagođavanje. Razumijevanje ovih znakova nije samo alat za bolje razumevanje sebe ili drugih, već i prilika za razvijanje empatije i podrške onima koji možda još uvek nose tragove svog detinjstva“, zaključila je Fej.