Zašto su jesenje šetnje najbolji lek za stres

Dokazano je da urbanizacija i ubrzani tempo života povećavaju rizik od anksioznosti i depresije. Srećom, nauka potvrđuje da je jedan od najmoćnijih lekova besplatan i dostupan svima, prenosi Večernji.hr.

Istraživanje Univerziteta Stanford pokazalo je da samo 90 minuta šetnje u prirodi, za razliku od urbanog okruženja, značajno smanjuje aktivnost u delu mozga odgovornom za preživljavanje – opsesivno ponavljanje negativnih misli koje je ključni faktor lošeg mentalnog zdravlja.

Naša duboka potreba za prirodom seže do samih početaka čovečanstva. Teorija biofilije objašnjava da imamo urođenu sklonost da se povežemo sa prirodom jer smo evoluirali u njoj.

Zato boravak u šumi ili parku pokreće kaskadu pozitivnih fizioloških reakcija: hormon stresa kortizol se smanjuje, srčani ritam se usporava, a parasimpatički nervni sistem, odgovoran za opuštanje i oporavak, se aktivira. To je bukvalno povratak u okruženje za koje su naša tela stvorena.

Jesen dodaje jedinstvenu dimenziju ovom iskustvu. Naš mozak, koji traži nove stimuluse, doživljava eksploziju boja kao nagradu. Živopisne crvene, narandžaste i žute boje su snažan vizuelni kontrast koji, kako studije pokazuju, aktivira centre zadovoljstva u mozgu.

Ova sposobnost jesenjeg lišća da privuče našu pažnju nije samo estetska, ona ima dubok psihološki efekat, prekidajući vihor svakodnevnih briga i stresa.

Fokusirajući se na lepotu prirode, prekidamo našu automatsku reakciju na stres i smirujemo svoj um, praktikujući neku vrstu meditacije u pokretu. Priroda tako obnavlja naše mentalne resurse iscrpljene gradskom bukom.

Naučno je dokazano da takvo okruženje poboljšava radno pamćenje, stimuliše kreativnost i izoštrava koncentraciju. Ne morate ići daleko; čak i kratka šetnja od 20 do 30 minuta u lokalnom parku može poboljšati vaše raspoloženje, povećati nivo energije i osigurati bolji san.

Uključite redovne jesenje šetnje u svoju rutinu – vaš um i telo će vam biti zahvalni.