Pet stvari koje ljudi nikada ili veoma retko sanjaju

Bez obzira koliko divlji vaši snovi mogli biti, možda ste primetili da postoje neke stvari koje se nikada ne pojavljuju.

Zapravo, naučnici kažu da postoji pet stvari koje nikada nećete videti u snu.

Telefoni

Dobro je poznata činjenica da sadržaj naših snova obično odražava detalje naših života na javi.

Ipak, uprkos tome koliko vremena provodimo koristeći telefone i druge elektronske uređaje, studije pokazuju da se oni gotovo nikada ne pojavljuju u snovima, piše Daily Mail.

Analiza 16.000 prijavljenih snova pokazuje da se telefoni pojavljuju u otprilike 3,55 odsto ženskih snova i 2,69 odsto muških snova, prenosi N1 Zagreb.

To je vrlo malo u poređenju s drugim komadima tehnologije, kao što su automobili, koji se pojavljuju u oko devet odsto snova – posebno s obzirom na to koliko često koristimo telefone.

Prema naučnicima, to je zato što se telefoni ne uklapaju u funkciju koju su snovi evolutivno razvili.

Hipoteza „simulacije pretnje“ ukazuje na to da su snovi evoluirani odbrambeni mehanizam koji nam pomaže da obradimo opasnosti s kojima bismo se mogli suočiti u stvarnom svetu.

Dr Dirdri Beret, psihološkinja s Harvard University i autorka knjige The Committee of Sleep, rekla je da"sadržaj koji je relevantan samo za savremeni život obično je nedovoljno zastupljen u snovima".

Pisanje

Jedna od najčudnijih karakteristika snova jeste da ljudi uglavnom izveštavaju kako je gotovo nemoguće čitati pisani tekst.

Kad se pisani dokumenti pojave u snovima, ljudi često kažu da je tekst sveden na besmislice ili apstraktne simbole.

Iako se neki ljudi sećaju da su mogli da razumeju šta je tekst govorio, slučajevi čitanja stvarnog teksta u snovima izuzetno su retki.

Naučnici veruju da je to povezano s temeljnim fiziološkim procesima koji prate sanjanje.

Dr. Beret kaže da "područja mozga koja imaju bilo kakve veze s jezikom, čak i uopšteno, manje su aktivna tokom sna s brzom kretnjom očiju (REM), faze u kojoj se javlja većina snova, a ona povezana posebno s tekstom i čitanjem još su manje aktivna“.

To znači da naš mozak ne obrađuje fine detalje pisanog teksta, što dovodi do izobličenih simbola ili promenljivih stranica teksta koje sanjači ponekad vide.

Zanimljivo je da neki pisci, posebno pesnici, ponekad izveštavaju da mogu da čitaju male količine teksta u snovima.

Istraživači misle da bi to moglo biti zato što su delovi njihovog mozga koji se bave jezikom aktivniji čak i tokom sna.

Brojevi

Ako ste ikada imali noćnu moru o polaganju ispita iz matematike samo da biste otkrili da je test pun nerazumljivih škrabotina, niste jedini.

Baš kao i pisane reči, brojevi poput matematičkih jednačina ili cifara na satu retko se pojavljuju u snovima.

Kad se pojave, sanjači često kažu da su iskrivljeni, nečitljivi ili da se menjaju kada skrenu pogled.

Prema stručnjacima za snove, to je zapravo nužna posledica načina na koji su snovi strukturirani.

Snovi, za razliku od našeg iskustva budnog života, nisu utemeljeni na stvarnim detaljima sveta oko nas.

Dr Bendžamin Berd, kognitivni neuronaučnik sa University of Texas, rekao je da je "korisno razmišljati o tome da je percepcija na javi stabilizovana kontinuiranim, detaljnim senzorijskim inputom iz spoljnog sveta".

U snovima, naprotiv, objašnjava on, mozak generiše scenu uglavnom odozgo nadole uz malo ili nimalo spoljnog inputa.

"Zato detalji visoke rezolucije, poput pisanog teksta, brojeva ili interfejsa uređaja, imaju tendenciju da budu nestabilni ili da se menjaju kada ponovo pogledate“, kaže on.

Nije nužno da naši snovi ne mogu da sadrže brojeve, već da našim snovima nedostaje stabilnost potrebna da bi brojevi bili prikazani koherentno.

Mirisi i ukusi

Ako ste ikada sanjali da jedete ukusan obrok, dobro razmislite o tome šta ste zapravo doživeli.

Možda ste sanjali kako vidite hranu na stolu ili gledate druge kako jedu, ali gotovo sigurno niste sanjali kakvog je ukusa.

Jedna studija iskustava u snovima otkrila je da je samo jedan posto muškaraca i nešto više od jednog posto žena prijavilo „olfaktorno“ iskustvo u svojim snovima.

Neki istraživači sugerisali su da bi to moglo biti zato što su moždani krugovi koji kontrolišu miris evoluirali u našoj vrlo dalekoj prošlosti.

To bi moglo da znači da se informacije o mirisu ne preklapaju sa signalima iz vizuelnih i slušnih mreža, pa se ređe uključuju u snove.

Međutim, to bi takođe moglo biti zato što većina ljudi jednostavno ne obraća pažnju na mirise i ukuse kao što obraćamo na vid i zvuk.

Dr Balkli kaže da imamo osećaje mirisa i ukusa svakog dana, ali gotovo nikada o njima ne sanjamo.

Zašto? Prema ovom razmišljanju, zato što oni obično nemaju mnogo toga da dodaju dramatičnim nesvesnim pričama koje sebi pričamo dok spavamo.

Vi sami

Popularna je zabluda da ne možete da se pogledate u ogledalo u snovima.

Međutim, nauka o gledanju sopstvenog odraza u snovima zapravo je još čudnija.

Kad se ljudi i vide u ogledalima, gotovo nikada ne vide svoj odraz onako kako bi zaista izgledao u budnom životu.

Umesto toga, dr Beret objašnjava da se većina ljudi vidi bizarno iskrivljenima ili unakaženima.

Mogli bi da se vide u bilo kom dobu, s nekom mogućom povredom ili s potpuno fantastičnom transformacijom.

Dr Beret dodaje da mogu da vide potpuno drugu osobu u ogledalu. Mogu da se šokiraju time, u drugim slučajevima to čak i ne preispituju.

Naučnici nisu sasvim sigurni zašto je to slučaj, ali moglo bi biti povezano s nedostatkom stabilnosti inherentnim snovima.

Baš kao što ne možemo da sanjamo reči na stranici bez ikakvog inputa iz stvarnog sveta, prikazati sve karakteristike sopstvenog lica možda je previše komplikovano za naše snove.