Pikaso za 100 evra - slika vredna milion dolara otišla srećniku iz Pariza

Ari Odara bio je srećni dobitnik lutrije „1 Pikaso za 100 evra“, koja je učesnicima nudila priliku da osvoje Pikasovu sliku rađenu gvaš tehikom iz 1941. „Tête de Femme“. Cena jedne karte bila je, kao što naziv kaže, 100 evra, piše CNN.

Ukupno je bilo dostupno 120.000 karata, a prihod će biti doniran Fondaciji za istraživanje Alchajmerove bolesti, koja podržava klinička istraživanja širom Evrope.

Odara, koji je prošlog vikenda kupio srećni tiket broj 94715, ljubitelj je umetnosti iz Pariza i radi u prodaji softvera. Vest da sada poseduje Pikasa bila je za njega veliko iznenađenje.

„Kako mogu da proverim da ovo nije prevara?“, upitao je telefonom kada mu je Peri Košen, jedna od organizatorki lutrije, saopštila rezultat tokom događaja koji je prenošen uživo.

Ona je potom prešla na video-poziv i pokazala mu publiku.

„Može li čovek da bude nesrećan što je dobio Pikasa? Ne, ne mislim“, rekao je Odara kroz smeh.

Ovo je treće izdanje ove kampanje. Prva akcija „1 Pikaso za 100 evra“ održana je 2013. godine, a sredstva su bila namenjena očuvanju istorijskog grada Tir na jugu Libana. Drugo izdanje iz 2020. podržalo je programe za čistu vodu i higijenu tokom vrhunca pandemije kovida 19.

Olivije Vidmejer Pikaso, unuk legendarnog umetnika, rekao je za CNN uoči događaja da je njegov deda naslikao „Tête de Femme“ u istom ateljeu u kojem je nastalo i njegovo remek-delo „Gernika“.

On smatra da je vrednost dela potcenjena. „Vredi mnogo više od milion dolara“, rekao je Vidmejer Pikaso, „tako da će ovo zaista biti velika nagrada“.

Pikasova dela su i ranije dostizala vrtoglave cene na aukcijama. Slika „Les Femmes d’Alger (Version ‘O’)“ prodata je za više od 179 miliona dolara 2015. godine.

Galerija Opera, koja je donirala sliku, navodi da je Pablo Pikaso bio u Parizu kada je naslikao „Tête de Femme“. Drugi svetski rat je besneo širom Evrope, a veći deo Francuske bio je pod nemačkom okupacijom.

„Tête de Femme“ je dimenzija 38x25 centimetara. Izraz žene, naslikan u različitim nijansama sive, namerno je deformisan u Pikasovom prepoznatljivom kubističkom stilu. Galerija navodi da gvaš odražava trenutak introspekcije i fokusiranog rada u ateljeu.

Vidmejer Pikaso kaže da je ideju za inicijativu „1 Pikaso za 100 evra“ dobila njegova prijateljica.

„Smatrala je da je to moderan način humanitarnog delovanja - ponuditi ljudima mogućnost da dobiju pravo umetničko delo mog dede i da istovremeno učestvuju u humanitarnim akcijama“, rekao je.

On veruje da bi njegov deda podržao ovu ideju.

„Moj deda je bio pionir na mnogo načina. Mislim da ga je uvek zanimalo da učestvuje u novim stvarima. Rekao bih da bi danas bio zainteresovan za video ili možda za veštačku inteligenciju“, rekao je.

Dobitnik slike može s njom da radi šta želi. Pobednik prve lutrije, na primer, odlučio je da delo izloži u muzeju.

„Svako može da radi šta želi. Mogu da je drže u dnevnoj sobi, izlože na izložbi ili da je prodaju", dodao je.

Vidmejer Pikaso kaže da bi se njegov deda složio s tim da pobednik odlučuje, jer je i sam tako postupao.

Ispričao je da je njegova baka Mari-Terez Valter, koja je imala samo 17 godina kada je Pikaso započeo vezu s njom, često dobijala umetnička dela na poklon. U to vreme umetnik je bio u srednjim četrdesetim, oženjen i imao malog sina.

Njene crte lica pojavljivale su se u Pikasovim delima tokom naredne decenije. Vidmejer Pikaso kaže da joj je umetnik time uzvratio za godine inspiracije.

„Kada je moj deda poklanjao umetnička dela, to je bilo zauvek", rekao je i dodao da je to bila odlika "radi s tim šta želiš".

Kako navodi, Pablo je dao mnogo dela svojoj partnerki, a ona ih je čuvala do svoje smrti. Zato i sada nudim sve opcije.