Pingvini ubrzavaju sezonu parenja zbog zagrevanja Antarktika

Parenje pingvina usko je povezano s dostupnošću hrane, a manje morskog leda znači da su lovišta i mesta za gnežđenje dostupnija tokom godine.

Naučnici koji su posmatrali populacije pingvina na Antarktiku očekivali su da će se parenje desiti nešto ranije, ali su bili veoma iznenađeni i razmerom i brzinom pomaka, rekao je Martinez za AFP.

„Razmera je toliko velika da se pingvini u većini područja sada pare ranije nego u bilo kojim istorijskim zapisima“, dodao je Martinez, naučnik s Univerziteta Oksford i Oksford Bruks.

Za ovu studiju, naučnici su posmatrali zone gnežđenja pingvina vrste džentu, činstrap i adeli između 2012. i 2022. koristeći desetine kamera s vremenskim odmakom postavljenih u kolonijama širom Antarktika.

Pingvini džentu pokazali su najveću promenu: sezona parenja pomerena je 13 dana ranije tokom decenije, a u nekim kolonijama čak 24 dana.

Ovo je najbrža promena u sezoni parenja zabeležena kod bilo koje ptice, a moguće i kod bilo kog kičmenjaka do danas, rekli su naučnici.

Adeli i činstrap pingvini takođe su pomerili sezonu parenja u proseku za deset dana.

Nalazi su objavljeni u časopisu Journal of Animal Ecology.

Antarktik je jedno od najbrže zagrevanih područja na svetu, a prosečne godišnje temperature tamo su prošle godine dostigle rekordne vrednosti, saopštio je ovog meseca evropski klimatski monitor Kopernikus.

Tačni mehanizmi putem kojih rastuće temperature utiču na ponašanje pingvina još uvek nisu u potpunosti shvaćeni.

Tri vrste su tradicionalno imale različite periode parenja, ali ranije vreme sada verovatno uzrokuje preklapanje, povećavajući konkurenciju za hranu i prostore bez snega za gnežđenje.

To je bolja vest za pingvine džentu, prirodne tragače prilagođene umerenijim uslovima, a lošija za činstrap i adeli pingvine.

„Već smo videli da džentu zauzimaju gnezda koja su ranije pripadala adeli ili činstrap pingvinima“, rekao je Martinez.

Broj pingvina džentu već raste u blažem Antarktiku, dok činstrap i adeli pingvini, koji više zavise od krila (sitnih račića kojima se hrane) i specifičnih ledenih uslova, opadaju.

„Kako se pingvini smatraju ‘pokazateljem klimatskih promena’, rezultati ove studije imaju implikacije za vrste širom planete“, rekla je Fiona Džouns, koautorka studije s Univerziteta Oksford.

Martinez je rekao da je „prerano reći“ da li je ova adaptacija korisna ili su pingvini primorani na drastične promene koje bi mogle uticati na uspešnost parenja.