Porodični psihoterapeut: Šta je sve uticalo na povećan broj razvoda?

„Razlog bračnih kriza nikad nije jedan, uvek ćemo naći splet različitih okolnosti i isprepletanih osećanja utkanih u istoriju jednog odnosa. Generalno, najčešći uzroci bračnih kriza su u takozvanom 3A trouglu (engleski: Abuse, Addiction, Adultery – zlostavljanje, zloupotreba supstanci / zavisnost i preljuba / vanbračna veza)“, kaže za portal N1 porodični psihoterapeut Vera Despotović.

Prema rečima psihoterapeuta odluka o razvodu se donosi da bi se smanjila napetost, ili iz želje da se partner kazni zbog učinjene krivice, ili kao nada da će se promeniti život.
„Autori navode različite razloge za povećane stope razvda, kao što su veća očekivanja od braka (u smislu insistiranja na zadovoljstvu zajedničkim životom i seksualnom relacijom), veća zaposlenost udatih žena i onih koje imaju decu, činjenica da razvod više ne povlači za sobom društvenu stigmatizaciju kao ranije, te smanjenje troškova u post-razvodnom periodu (alimentacije i sl.)“, ističe naša sagovornica.

Razlozi razvoda

Porodični psihoterapeut Vera Despotović ističe, da na povećan broj razvoda utiče ekonomska emancipovanost žena. One su ekonomski nezavisnije od muževa i od patrijarhalnih i konzervativnih stavova prema braku. Savremeni brak je zapao u krizu, a ona je posledica borbe između polova, odnosno nastojanja žena da se ekonomski, politički, profesionalno i seksualno emancipuju i potpuno izjednače sa muškim polom.

"Najteže razvod pogađa one žene koje su bile dugo u braku i koje su u ulozi domaćice, majke i supruge bile spremne da se žrtvuju u interesu očuvanja braka, bez obzira na kvalitet tog braka. Posle razvoda osećaju se prevarenim, budući da su smatrale da se prihvatanjem tradicionalne uloge žene može održati brak", objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da žene često navode sledeće razloge za razvod braka: nedostatak bliskosti, (distancu u odnosu); poremećaj komunikacije i nasilje.

„Žene najčešće navode sledeće razloge za razvod braka nedostatak bliskosti u odnosu ili problem u komunikaciji sa partnerom. Dešava se da nam kažu da uopšte ne razgovaraju, već da samo pričaju o deci ili da je jedini način komunikacije svađa o čemu god da razgovaraju. Kriza među polovima je velika što se odražava u vidu stalnih sukoba i u velikoj stopi razdvajanja i razvoda. Tradicionalni obrazac, patrijarhalnog sistema vrednosti, propisivao je podelu uloga u porodici, po kome se znalo šta se očekuje da radi žena, a šta muškarac“, ističe porodični psihoterapeut.

Psihterapeut dodaje da je danas to u velikoj meri promenjeno. Tradicionalni obrasci funkicionisanja među polovima više nisu na snazi, a novi model funikcionisanja još uvek nije formiran.

„Emancipacija žena je sve veća, one su ekonomski nezavisnije, samostalnije i u tom smislu mogu da budu »egal« u odonosu. Sada se taj raspored uloga menja, očekuje se da se poslovi u kući i oko vaspitavanja dece podele, žene hoće da zadovoljavaju potrebe i mimo porodičnih i partnerskih“, objašnjava naša sagovornica.

Razlozi za sukob

Psihoterapeut Vera Despotović ističe da zadovoljavanje ličnih potreba su često razlozi za sukob, jer su muškarci, tradicionalno gledano, imali veći benefit od starog sistema vrednosti koji ih je ustoličavao kao glavu porodice, kao nekoga ko donosi odluke. Oni i dalje očekuju da budu u porodici više poštovani vrednovani od ostalih članova, da njihova u odlučivanju bude poslednja.

„Tako su vaspitavani. Žene na te tradicionalne uloge sve ređe pristaju, možda su tokom vaspitanja dobijale poruke 'ako sam ja morala da trpim, ti ne moraš'. 'Ne dozvoli da te neko potcenjuje, vređa i ponižava. Budi svoja'. Ta poruka 'budi svoja' se teško uklapa u tradicionalna očekivanja da žena bude u porodici zbog drugih. Zbog takvih sukoba i protivurečnosti se često javlja kriza među polovima. Situacija je sada drugačija, vrednosti su promenjene, ali poruke koje dobijemo u vezi odnosa u porodici, u najranijem detinjstvu snažno deluju“, objašnjava ona.

Promena modela vrednosti

Psihoteraput Vera Despotović ističe da pošto se modeli vrednosti menjaju, pitanje je koliko će par biti spreman da traga za nekim novim načinom partnerskog i porodičnog funkcionisanja, koji će odgovarati i jednom i drugom. To, međutim, nije lako, jer muškarci teško prihvataju odnos u kojem je žena samosvojna, koja je uspešna ili više zarađuje.

"Oni osećaju da nisu dovoljno poštovani (na način kako su se muškarci ranije uvažavali i vrednovali). To često uzrokuje konflikte, borbe za moći ili težnju muškaraca da po nekom drugom osnovu učine njihove partnerke zavisnim, nemoćnim. Kao ekstremni vid potčinjavanja žena ispoljava se kroz nasilje", objašnjava Despotović.

„Ekonomska kriza u velikoj meri utiče na partnerski odnos. Ukoliko postoje veliki egzistencijalni problemi, partneri su onda potpuno usredsređeni na strategije preživljavanja, puno se energije i vremena troši u obezbeđivanju osnovnih sredstava za život, a onda se to odražava i na emocije i pozitivno raspoloženje“, naglašava sagovornica portala N1.

"Stalna trka, stres, neizvesnost, strahovi..... stvaraju napetost, izazivaju česte svađe, iscrpljuju odnos što onda deluje nepovoljno na razmenu, emocije i međusobnu podršku. Potrebno je puno energije i unutrašnjih snaga kako bi se partnerski odnos razvijao i ne dovodio u pitanje pod teretom ekonomskih teškoća", zaključila je porodična psihoterapeutkinja Vera Despotović.