"Potvrdilo je moje mane": Žene plaćaju skeniranje lica koje ocenjuje lepotu i predlaže prekomerne zahvate

Danijel, koja ima 37 godina, nije oduvek imala problema sa slikom o sopstvenom telu: nekada je bila model i seća se da je dobijala pozitivnu reakciju muškaraca. Međutim, kada su je dve godine nezaposlenosti gurnule u period finansijske nesigurnosti, njeno samopouzdanje je iščezlo.

"Bilo je lako zapitati se: da sam lepša, da su neke moje crte drugačije, da li bi mi to pomoglo?," pitala se, a prenosi Gardijan.

Zato je, kada je na TikToku videla video-snimke o servisu za „analizu lica“, koji je tvrdio da može da joj pruži savete za poboljšanje izgleda "zasnovane na nauci", bez oklevanja kupila tu uslugu. Nakon što je platila 330 dolara i poslala selfije na analizu, Danijel je od kompanije Qoves dobila personalizovani izveštaj na 30 stranica.

Qoves je ocenio sve - od oblika Danijelinih ušiju do ženstvenosti njenih crta lica. Preporučeno joj je da uradi rinoplastiku, donju blefaroplastiku, kantopeksiju, ugradi implantate u bradu i podvrgne se malaroplastici. Pored toga: mikroblejding, poboljšanje izgleda trepavica, filere u slepoočnice i obraze, kombinaciju filera i botoksa u bradu i vilicu, kao i botoks oko usta.

Danijel, koja sada radi u tehnološkom sektoru u Koloradu, odlaže sve estetske operacije dok ne otplati dug na kreditnoj kartici koji je nakupila tokom dve godine bez plate. Kada ga otplati, zainteresovana je da otputuje u Meksiko radi zahvata na nosu i očnim kapcima. Nedavno se konsultovala i sa osobom koja ubrizgava botoks i filere.

Qoves navodi da privlačni ljudi "svuda dobijaju bolji tretman, od bolnice do sudnice" i tvrdi da oni lakše pronalaze posao i zarađuju novac. U tome ima istine: "halo efekat" je dokumentovana pojava prema kojoj se zgodni ljudi doživljavaju kao inteligentniji i društveniji od osoba prosečnog izgleda, dok su istraživanja povezala privlačnost sa boljom zaradom.

Za Danijel, koja je zbog privatnosti zamolila da bude navedena samo po imenu, obećanje ove materijalne prednosti bilo je važan razlog za kupovinu usluge, piše Gardijan.

"To mi je dalo motivaciju koju ranije nisam imala, jer sam na to počela da gledam kao na nešto što bi potencijalno moglo da pomogne mojoj karijeri i finansijskoj sigurnosti."

Popularnost plastične hirurgije i nehirurških estetskih poboljšanja, poput botoksa, nesumnjivo je porasla tokom protekle dve decenije, do te mere da je estetika kupljene lepote postala neizbežna na društvenim mrežama. To je otvorilo vrata influenserima koji se bave „maksimizovanjem izgleda“ i koji opsednutost izgledom dovode do krajnosti.

Okupljeni oko jezika nauke i „samopoboljšanja“, zagovornici maksimizovanja izgleda tvrde da se privlačnost može kvantifikovati – da pojedinačne crte treba analizirati i empirijski ocenjivati, a zatim, tamo gde je potrebno, fizički poboljšavati. Krajnji cilj je postizanje „sklada lica“, odnosno idealnih proporcija nosa, očiju i drugih crta u njihovom međusobnom odnosu.

Brojni servisi za analizu lica sada izvlače korist iz etosa "maksimizovanja izgleda", zarađujući na nesigurnosti ljudi u vezi sa izgledom pod maskom pomoći da postanu najbolja verzija sebe. Qoves, koji je Danijel koristila, poziva se na recenzirana istraživanja kako bi svojoj ideji o merljivoj lepoti dao kredibilitet.

Ovaj servis pruža analize za muškarce i žene i za 150 dolara preporučuje "nehirurške" promene, kao što su injekcioni tretmani, uz mogućnost doplate od 180 dolara za preporuke hirurških zahvata. Jeftiniji alati, poput Facemaxifyja i Epice, koriste veštačku inteligenciju kako bi delove lica korisnika ocenili prema nejasnom merilu sklada lica.

Osim što preporučuju skupe zahvate, ovi servisi često nude i pretplate koje se plaćaju. Epica je specijalizovana za planove nege kože i šminkanja namenjene ženama, a korisnike usmerava na partnerske linkove za kozmetiku i proizvode za negu.

„Zaista verujem da je standard koji sam usvojila o tome šta je lepo nemoguće dostići bez trošenja hiljada dolara“, rekla je Danijel, napominjući da joj je samopouzdanje opalo kada je počela da koristi TikTok. „Svi ljudi koje gledam na društvenim mrežama i za koje mislim da su lepi podvrgli su se plastičnoj operaciji.“

Osean, koja ima 25 godina, otkrila je Qoves preko jednog od njegovih video-snimaka o lepoti na YouTubeu, gde ima više od milion pretplatnika. Slika o sebi dugo ju je zabrinjavala.

„Oduvek sam volela lepotu, šminku i fizički izgled, ali nikada mi se zapravo nije dopadala sopstvena slika. Roditelji su me stalno omalovažavali“, rekla je. „Mama je želela da mi plati operaciju nosa kada sam napunila 18 godina.“

Kako je rekla za Gardijan, u školi su je deca maltretirala.

"Zvali su me delfin zbog mog nosa."

Osean, koja živi u Francuskoj, platila je dodatnih 80 dolara za ekspresnu isporuku i za dva dana dobila rezultate od Qovesa. To joj je donelo osećaj olakšanja: u izveštaju joj nisu preporučene nikakve promene nosa, a u svemu ostalom je „potvrđeno ono što sam već znala o svojim manama“, rekla je.

Da li je izgled merilo vrednosti?

Doktorka Trejsi Vajankur profesorka je psihologije na Univerzitetu u Otavi i jedna od mnogobrojnih naučnika koje Qoves navodi u promotivnim materijalima. Izrazila je zabrinutost zbog negativnog psihološkog uticaja koji servisi za analizu lica mogu imati na samopoštovanje.

„To je ono u šta su žene najnesigurnije: njihov izgled“, rekla je. „Nekima će reći da izgledaju bolje nego što su mislile i to je sjajno. Ali da li će se taj osećaj zaista održati tokom vremena?“

Drugim rečima, može li servis koji izgled ističe kao merilo lične vrednosti ikada nekome pružiti trajan duševni mir ili samo održava krug samokritike?

Pored toga, iako Qoves i Epica ograničavaju svoje usluge na odrasle osobe od 18 godina naviše, maloletnici lako mogu da zaobiđu starosna ograničenja. Od korisnika Qovesa očekuje se da sami prijave probleme sa slikom o sebi, dok postoji veoma malo zaštitnih mehanizama koji bi osobu sa telesnim dismorfičnim poremećajem odvratili od korišćenja servisa pre nego što joj bude predstavljen čitav meni njenih mana.

„To se može tako lako zaobići. Njima će to samo omogućiti da ostave utisak da su postupili s dužnom pažnjom i pobrinuli se da ne iskorišćavaju ranjive ljude – ali će, na kraju, ipak iskorišćavati ranjive ljude“, rekla je Vajankur. „Ovakve stvari su izuzetno destruktivne za ljude koji imaju telesnu dismorfiju, disforiju, istoriju poremećaja u ishrani i nisko samopoštovanje.“

Qoves se pozvao na rad Vajankurove u video-snimku pod nazivom „Cena prevelike lepote“, kako bi pokazao da se lepe žene suočavaju sa ljubomorom drugih. Međutim, Vajankurova nije stručnjakinja za lepotu: ona istražuje vršnjačko nasilje, mentalno zdravlje i prevenciju nasilja.

Iako je Qoves pravilno protumačio njeno istraživanje o fizičkom izgledu i neprijateljstvu, njoj je neprijatno što se istraživanja poput njenog koriste za plaćene servise kao što je Qoves, za koje veruje da imaju sposobnost da naštete mentalnom zdravlju žena.

Ako se ostavi po strani istraživanje Vajankurove, primena „nauke“ kojom se ovi servisi za analizu lica potkrepljuju u najboljem je slučaju klimava.

Qoves raščlanjuje crte lica korisnika na osnovu „muških i ženskih osobina lica“, objašnjava se u video-snimku koji se poziva na rad iz 2018. godine objavljen u časopisu Frontiers in Psychology. Doktor Džastin Mogilski, profesor psihologije na Univerzitetu Južne Karoline u Salkehatchiju, jedan je od autora tog rada.

Međutim, njegovo istraživanje pružilo je samo ograničen uvid u to kako je grupa Amerikanaca, uglavnom studentskog uzrasta, određene crte doživljavala kao muške ili ženske.

„Da li se nalazi poput mojih mogu primeniti na svaku pojedinačnu populaciju koja čini svet ili neku zemlju? Ili na svaki kontekst u kojem privlačnost određene crte može da se razlikuje u zavisnosti od lokalnog okruženja ili kulture? Ne mogu“, rekao je Mogilski. „Dakle, da li bih davao preporuke za poboljšanje lica na osnovu naših ili tuđih podataka? Ne bih.“

Neki servisi se čak ni ne pretvaraju da, prilikom određivanja lepote, uzimaju u obzir lokaciju ili kulturne standarde. Epica na svom veb-sajtu navodi da je posvećena raznolikosti i inkluziji, mada nije jasno na koji način njena metodologija to odražava - naročito zato što su alati veštačke inteligencije izloženi sve većim kritikama zbog održavanja rasnih predrasuda.

Qoves tvrdi da su njegove analize primerene svim etničkim grupama i kaže da će prilikom izrade izveštaja „uzeti u obzir jedinstvene crte i karakteristike lica uobičajene za vašu demografsku grupu“.

U stvarnosti, kao što su neki ljudi istakli na internetu, njegovi promotivni materijali često reprodukuju evrocentrične predstave o lepoti: na primer, uske noseve i velike oči sa dvostrukim kapcima kod žena. Kao što je jedna osoba prokomentarisala ispod Qovesovog video-snimka u kojem se analiziraju lica žena iz Bangladeša: „Ono što je ovde prikazano više odražava ideal lepote nego stvarnu raznolikost žena iz Bangladeša.“

Nedostatak transparentnosti u vezi sa metodama i merilima koje ovi servisi koriste za ocenjivanje privlačnosti predstavlja problem za sebe.

"Ovi servisi duguju svojim klijentima i sebi – ako žele da ih smatraju kredibilnim – da budu u stanju da naučno pokažu" kakve su njihove metode, rekao je doktor Mič Braun, docent psiholoških nauka na Univerzitetu Arkanzasa, koji nauku o privlačnosti proučava više od deset godina.

Prema mišljenju stručnjaka poput Brauna, dostupna literatura o privlačnosti previše je heterogena, zbog čega je svako univerzalno uopštavanje na nivou čitave populacije upitno. Čak i ako znamo da neka zajednica određene crte smatra privlačnim, da li su ti nalazi dovoljno trajni da opravdaju menjanje nečijeg izgleda? Da li su dovoljno pouzdani da potkrepe preporuku plaćenog servisa?

„Ne mislim da je nauka ni približno dovoljno jasna da bi se to radilo. Svakome bih savetovao da bude oprezan“, rekao je Braun.

U imejlu poslatom Guardijanu, Epic je naveo: „Nismo u mogućnosti da otkrijemo vlasničke informacije u vezi sa svojim algoritamskim metodologijama, tehničkim okvirima ili internim pojedinostima razvoja proizvoda.“

Kompanija je dodala: „Neprestano preispitujemo i usavršavamo svoju platformu kako bismo osigurali da naše usluge svim korisnicima pružaju podržavajuće, pravično i pozitivno iskustvo.“

Qoves nije odgovorio Gardijanu na zahtev za komentar.

Novinarka Gardijana isprobala aplikacije

Autorka teksta Laura Okonor kupila je sopstveni izveštaj od Qovesa i postavila svoje selfije na Epicu kako bi videla šta ti alati zaista nude. Qoves je od nje zatražio da označi polja kojima potvrđujem da nema "zabrinutosti povezane sa telesnim dismorfičnim poremećajem" i da li bi joj bilo prihvatljivo da dobije preporuke za mršavljenje, zatim je od nje zatraženo da pošalje fotografije lica spreda i iz profila.

"Nekoliko dana kasnije, Qoves mi je predstavio analizu svake moje crte lica, podeljenu na 18 kartica, zajedno sa 'estetskim protokolom' na 16 stranica. U njemu se nalazio i uznemirujući model toga kako bi moje lice izgledalo kada bih primenila njegove preporuke: pozamašna količina filera za usne, šminka i preterano počupane obrve kakve sam nosila u drugom razredu srednje škole," objašnjava Okonoreva.

Iz Epice su je pitali: koliko često koristi šminku? Da li želi veću kontrolu nad svojim izgledom?

"Istog trenutka dobila sam ocenu 'zdravlja kože' od 61 odsto, pri čemu je neujednačena tekstura istaknuta kao glavni problem, dok je preko mog ekrana preplavljena bujica reklama za serume koji bi trebalo da ga reše. Zatim sam prešla na kauč, ponovo napravila selfi pod drugačijim osvetljenjem i videla kako je moja ocena zdravlja kože skočila na 81 odsto."

Kako kaže, pre nego što je dobila ove izveštaje, nikada nije razmišljala o tome da li su joj uglovi usana podignuti ili su joj usta široka, niti o tome da li bi botoks bio koristan u njenim "zrelim" 26 godinama.

"Nisam razmišljala ni o tome da bi stilovi „mračne ženstvene“ šminke mogli da budu moj izgled. Ali sada sam počela da preispitujem ono što vidim u ogledalu. Koliko su moja usta ljudima oko mene zaista delovala spušteno? Kako bi botoks ili gomila nove šminke promenili crte zbog kojih ranije nisam bila zabrinuta? Jezik maksimizovanja izgleda uvukao mi se u glavu i to mi se nije dopadalo," objasnila je autorka.

Doktorka Vajankur je rekla da će na kraju postajati posledice po mentalno zdravlje.

"A sve će se svoditi na društveno poređenje: na osećaj da nikada niste dovoljno dobri i da nikada niste postigli dovoljno," zaključila je.