Dobio pasoš sa vizama za sve zemlje sveta, upoznao papu i Franka: Čudesno putovanje Rajka Krejovića

Detinjstvo Rajka Krejovića u planinama oko Arilja, odrastanje bez roditelja i briga o nepokretnoj babi, svrstali su ga te 1968. godine među nekoliko najplemenitijih podviga na svetu. Rajko koji do tada zbog obaveza ni u seosku školu nije mogao da ide redovno, dobija pasoš sa vizama za sve zemlje sveta.

„Znam da sam imao pasoš. Meni ništa posebno. Nisam imao predstavu šta je to sve“, objašnjava naš sagovornik.

A kada život nametne igru „snađi se“, onda se ne može pobeći. Tako je Rajko, koji je pre putovanja samo dva puta u životu išao autobusom, sada morao opet da se snalazi. I to potpuno sam na aerodromima, dok nije stigao do Španije.

„Seo sam u avion za Barselonu. Kada sam stigao, trebalo je da presednem za Madrid. Ali, ja sam se izgubio“, priča Krejović za N1.

N1: Kako ste se izgubili?

„Nisam razumeo kada su pozivali putnike da pređu na izlaz za Madrid. Onda me je našla policija, pa su me poslali drugim avionom“, dodao je.

„Kada ne znaš kako da se ponašaš, gledaj kao to drugi rade“. Ovim geslom se vodio Rajko kada se našao zajedno sa ostalom decom u velikim gradovima Evrope.

„Odveli su nas u Robnu kuću Madrid. I tu smo obučeni svi isto. Od glave do pete. Ja stavljam kravatu. Dete iz sela. Kravatu nisam ni video“, govori Krejović.

Ali, iz Rajku nepoznatih razlioga, putovanje se te godine završilo posle Španije i Italije. Nije stigao do Rio de Žaneira i Tokija. Ali, zato je upoznao najpoznatije ličnosti Evrope.

„Bio sam kod pape i kod Franka. Koliko sam ja bio svestan ko su oni? Tada nisam ni znao ko su“, rekao je Krejović.

Stekao simpatije u FK Valensija

Boravak u gradovima Španije je ostavio poseban utisak. Ali, ispostavilo se da je i Rajko stekao simpatije u FK Valensija. Dve godine u selo Visoka u planinama iznad Arilja stizala je kompletna sportska oprema.

„Poštar je sve to nosio pešice i na leđima - 14 kilometara. Dođe do sela Kruščica. Tu je bila pošta. I onda nam pešice donese“, priseća se Rajko.

Ali, sudbina se poigrala. Kao dete je često gladovao. Morao je zimi da koristi đačku kuhinju da bi se prehranio. Rajko je pre nego što se penzionisao proveo vreme u Kraljevu, radeći u Crvenom krstu. A posao mu je bio da brine o korisnicima Narodne kuhinje.

„Bio sam korisnik Narodne kuhinje. A onda je prošlo toliko vremena, i ja sam počeo da vodim i pomažem drugima. I tu sam sretao razne priče. Neverovatno nešto. Svaka je za sebe posebna“, kaže Krejović.

Rodnog kraja se Rajko danas seća kroz slike. Svaka koju je nacrtao budi u njemu emocije. Kaže da će napraviti i izložbu.