Umesto da se igra sa lutkicama kao i njene vršnjakinje, Jovana Mitrović iz Beograda je kao mala najviše vremena provodila u očevom kamionu. Gledajući tatu kako se mota oko narandžastog "mercedesa", ova simpatična Beograđanka poželela je da se i ona jednom nađe na mestu vozača. I uspela je. Jovana (22) je već godinu dana profesionalni vozač kamiona, svakodnevno ima ture po Srbiji, a pre nego što sedne u šleper ili kiper, ona završi obaveze koje ima na Arhitektonskom fakultetu.
Ova studentkinja arhitekture za Nova.rs priča kako je nastala ljubav prema šleperima, bagerima, kiperima i viljuškarima jer, kako priznaje, ne može da izdvoji nijednu mašinu.
„Dobro ste nabrojali, sve volim da vozim i odlično se snalazim u tome. Tata ima firmu za nisku gradnju, tako da vozim sve mašine po potrebi. Tata je od malena i mene i braću nekako gurao ka kamionu i svom poslu, pa se tako ljubav i rodila. Položila sam kada sam napunila 21 godinu, tako da bi se moglo reći da sam profesionalni vozač kamiona već godinu dana“, priča Jovana.
Jovana ima dva brata – jedan je stariji, dok je drugi mlađi od nje. Kaže nam da njeni roditelji često u šali kažu kako zapravo imaju tri sina jer je ona, priznaje, oduvek bila muškobanjasta i „trpala se“ među muške poslove.
„Tata mi često kaže da je trebalo da budem muško. Možda je i u pravu, ali ajde. Mama je uvek uz mene, uvek me podržava. Ja sam se i kao mala uvek igrala autićima i kamiončićima sa braćom. Bile su tu lutke, samo su i one bile u kolima i kamionima“, kaže ona.
Iako je pomalo čudno što tako mlada devojka koja, pritom i studira, slobodno vreme provodi u kamionu, Jovanu ipak svi podržavaju u odluci da pomaže tati kad god može.
„Bilo je nekako logično da ću i ja krenuti njihovim stopama, pa onda ne znam zašto se bune. Šalim se, svi me podržavaju, moji prijatelji takođe, iako im je pomalo smešno. Ne radim ovo što moram, nego jednostavno što volim, tako da spojim korisno sa onim što volim. Drugarice mi često prave društvo dok sa prikolicom punom šljunka, zemlje, peska ili kamena prelazim kilomentre do svog odredišta i istovara“, ispričala je.
Objašnjava da vozi ture uglavnom po Beogradu, ali je išla sama i do Valjeva, Požarevca, Novog Sada. Jednom ju je zaustavila policija, međutim kada su videli ko je za volanom, nisu mogli da sakriju osmeh.
„Reakcije su uglavnom pozitivne i smešne. Ljudi mi traže da izađem iz kamiona kako bi se zaista uverili da sam ja vozač. Jednom sam stala na pumpu, a čovek kaže ko je vozač, rekoh ja, a on kao ma nema šanse. Tek kad sam sela da vozim, shvatio je da se ne šalim“, ispričala je.
Kada završi osnovne studije, želi da upiše i master, a potom i doktorat. Teži da arhitektura postane njeno primarno zanimanje. Međutim, ne želi da zapostavi ni porodičnu firmu, pa već ima određene ideje kako bi svoja interesovanja mogla da integriše u jedan biznis.
„Kada završim fakultet, želja mi je da se bavim arhitekturom, želim da proširim tatinu firmu, da to bude neki arhitektonski biro ili studio“, navodi.
Ceo tekst pročitajte na Nova.rs.
Komentari (33)
Vidi sve komentare