Salvador Dali imao je ekscentrični pristup umetnosti - postao je uzor mnogim umetnicima

Salvador Dali bio je španski slikar 20. veka. Jedan je od najpoznatijih umetnika modernog doba, a njegov ekscentrični pristup umetnosti i nadrealistički stil koji su mnogi posle njega sledili.

Rani život i umetnički počeci

Dali je odrastao u Figuerasu, u regionu Katalonije, u porodici koja je spajala dva potpuno različita pogleda na svet. Njegov otac bio je ateista i republikanski pristalica katalonske nezavisnosti, dok je majka bila pobožna katolkinja.

Školovao se na Akademiji likovnih umetnosti u Madridu, gde je razvijao tehničke veštine i isprobavao različite stilove. Prva velika prekretnica u njegovom radu dogodila se krajem dvadesetih godina 20. veka, kada je počeo da čita Sigmunda Frojda i povezao se sa pariskim nadrealistima, prenosi Index.hr.

U tom periodu razvio je i svoj prepoznatljiv lični stil, uključujući i upečatljive brkove po kojima je kasnije postao poznat. Ideju za tako specifičan modni izraz Dali je preuzeo sa baroknih portreta španskih plemića.

Uspon u svetu nadrealizma

Tokom boravka u Parizu, Dali upoznaje Andrea Bretona, Luisa Bunjuela, Maksa Ernsta i druge umetnike sa kojima deli ekscentrične ideje i alternativni pristup umetnosti. Uticaj nadrealista istoričari umetnosti često objašnjavaju kroz delo "Upornost sećanja", upoređujući motive rastopljenih satova sa radovima Bretona ili Ernsta.

Pored slikarstva, Dali je sarađivao sa rediteljem Luisom Bunjuelom na stvaranju nadrealističkih filmova poput "Andaluzijskog psa" i "Zlatnog doba". Ova dela obeležena su grotesknim, ali sugestivnim vizuelnim prizorima koji su izazivali rasprave i divljenje.

U tom periodu upoznaje i Galu, suprugu jednog francuskog pesnika, koja će mu ubrzo postati muza, supruga i menadžerka. Venčali su se 1934. godine.

Kasnija karijera

Krajem tridesetih godina Dali se udaljio od nadrealističkog pokreta, delom zbog političkih neslaganja i njegovih nejasnih stavova prema fašizmu. Početkom četrdesetih preselio se u Sjedinjene Američke Države, gde je živeo do 1955. godine.

U tom periodu proširio je svoje umetničke aktivnosti, baveći se dizajnom pozorišnih scenografija, enterijera prodavnica i nakita. Takođe se posvetio pisanju i 1942. godine objavio autobiografiju "Tajni život Salvadora Dalija".

Od pedesetih godina Dali sve češće u svoj rad uključuje religiozne motive, kao i teme detinjstva, sećanja i Gale. Iako su ta dela tehnički impresivna, nisu dostigla isti nivo priznanja kao njegova ranija nadrealistička ostvarenja.

Salvador Dali preminuo je 23. januara 1989. godine u svom rodnom Figerasu. Sahranjen je u pozorišno-muzejskom kompleksu posvećenom njegovoj umetnosti, muzeju čiju je izgradnju i sam inicirao.