Snaga malih koraka: Kako je Đorđe Radinović dobio titulu naj-šetača

Duge šetnje nisu oduvek bile deo njegove svakodnevice, ali je bio aktivan sportista od svoje devete godine života. Bio je član TK Crvena zvezda i Omladinskog atletskog kluba Beograd kod Bogoslovije.

Međutim, puno toga se promenilo nakon što je započeo studije prava.

"U početku sam počeo da šetam kako bih zamenio manjak sportskih aktivnosti, ali radikalan pomak ka dugim šetnjama ovog tipa se dogodio spontano početkom 2012. godine. Tada je bila jaka zima, sa puno snega, te nakon jednog od položenih ispita kada sam izašao iz zgrade Pravnog fakulteta, uvideo sam da tramvaji ne saobraćaju, i tako sam rešio da, umesto da naručim taksi, probam da prošetam Bulevarom kralja Aleksandra do kuće, što je oko pet kilometara. S obzirom na činjenicu da u to doba još uvek nismo koristili pametne telefone, nisam bio svestan koliko mi vremena treba za taj poduhvat", kaže Đorđe Radinović, koji je nedavno dobio titulu naj-šetača.

Njegovo bavljenje dugim šetnjama je, ubrzo posle toga, ustalio tokom studijskog boravka u Tokiju, gde je i pored korišćenja metroa, šetao i po 35 kilometara dnevno.

Zanimljiv podatak je da je, kako kaže, "jedini na ulicama koristio plan grada u papirnoj formi", jer su se oni tada već uveliko digitalizovali.

"Ubrzo sam se pridružio i Planinarskom klubu "Pobeda" i počeo i sa njima da idem na akcije u zemlji i van nje, ponekad sa šetnjama od sumraka do svitanja, samo sa kraćim pauzama za okrepljenje", navodi sagovornik portala N1.

Aplikacija "Otvori plavi krug"

U odnosu na period od pre 10 ili više godina, šetnje su danas bez ikakve sumnje, postale mnogo interesantnije, sa puno zanimljivih aplikacija za animaciju i pregled svojih aktivnosti. 

Krajem 2020. godine, sasvim spontano, saznao je za aplikaciju Otvori plavi krug - OPK koja ima za cilj da promoviše fizičku aktivnost kao ključnu meru prevencije dijabetesa i gojaznosti.

"Iako sam već koristio neke od aplikacija za šetanje i planinarenje, rešio sam da isprobam i aplikaciju Otvori Plavi krug. Isprva je motiv bio takmičarsko-humanitarne prirode, ali sam nakon godinu dana i prve osvojene titule naj-šetača godine, taj motiv sveo samo na humanitarni, tako da sam i prestao da pratim svoj položaj na rang listi", kaže Radinović.

Kako navodi, ispostavilo se da je i nakon toga pobeđivao, ali mnogo značajnija stvar je što je uspeo da motiviše mamu, sestru i nekoliko drugara da se priključe ovoj inicijativi. 

"Nedavno sam dobio priznanje za naj-šetača na petogodišnjem nivou. Zvanična informacija koju sam dobio od direktora projekta je da sam od decembra 2020. godine do decembra 2025. godine prepešačio ukupno 40.000 kilometara što je jednako obimu planete Zemlje na ekvatoru. To je ekvivalent iznosu od 55.000.000 koraka i 2.500.000 kalorija", kaže Radinović i dodaje da je to odličan pokazatelj za sve ljude koji misle da se malim promenama na dnevnom nivou ne mogu napraviti značajne promene na dugoročnom planu. 

Značaj pešačenja uz aplikaciju OPK

"Smatram da je značaj za osobe sa dijabetesom neizmeran jer je uz pomoć ove inicijative omogućeno mnoštvo projekata, pregleda kao i letnjih kampova za najmlađe, koji su tako stvorili nezaboravna iskustva i divna prijateljstva", navodi sagovornik portala N1. 

Brojao je korake i na putovanjima

"Od malena sam bio zainteresovan za istoriju i geografiju naše planete, te sam u vezi sa tim postepeno razvijao i želju za putovanjima, ali ne bilo kakvim, već onima na kojima bih mogao da vidim uživo nešto što ima istorijsku ili mitsku vrednost, kao i značajne geografske toponime i nacionalne parkove", navodi on.

Kako kaže, nogom je kročio na šest, od ukupno sedam kontinenata, a sve se to poklopilo i sa doniranjem koraka putem aplikacije OPK, i pružanju pomoći ljudima kojima je ona potrebna.

"Uspeo sam da spojim lepo i korisno i tako da prepešačim desetine kilometara na Kineskom zidu, popnem se na Ararat (5.165 m), napravim krug oko Ajers roka u Australiji, prođem stazu Inka do Maču Pikčua i popnem se na još strmiji Huayna Pikču, koji se nalazi u pozadini Maču Pikčua, gde vas jedan pogrešan korak može koštati života. Pored toga išao kroz prašume Maja na Jukatanu, u Meksiku, Visoki Atlas u Maroku, kroz Erg Čebi u Sahari, ponosno ističe Radinović.

Tokom ovog životnog puta prežive je i pokušaje razbojništva u Južnoj Americi, ali ga oni nisu omeli u toj meri da bi stao sa istraživanjima i avanturama i uživanjima u lepoti tih zemalja.

"Većinu putovanja sam organizovao samostalno, a ponekad i za više saputnika. Međutim pošto sam tokom odrastanja postao čovek od inicijative i stalno u akciji, ništa mi od toga nije padalo teško", kaže Radinović.

Neke od gradova sa pogodnim klimarskim uslovima, u kojima je prepešačio najviše kilometara, već su pomenuti Tokio (oko 35 kilometara dnevno), Pariz i Madrid (između 25 i 30 kilometara dnevno), Baku i Venecija (25 kilometara dnevno), Peking (oko 20 kilometara dnevno), Lima i Rio de Žaneiro (između 15 i 20 kilometara na dan).

"Naravno ne smem izostaviti ni Beograd. Naš glavni grad, svojim reljefom nudi izuzetne predele za pešačenje. Nekoliko puta sam prepešačio od vrha Zvezdare do vrha Avale trasom istočnog oboda grada - preko Malog i Velikog Mokrog Luga i Kumodraža, odakle se pruža pogled sve do skijaških staza na Divčibarama, Fruške gore i Vršačkog brega, a Beograd i Zemun se vide kao na dlanu". dodaje on.

Razmišljao je i o pokretanju međunarodne inicijative za organizaciju pešačkog kruga oko Beograda gde bi se šetalo oko 50 kilometara uključujući priobalje i već pomenutu trasu istočnog oboda grada. 

Nova putovanja - novi ciljevi

"Trenutno su mi u planu jedino organizovanje pešačenja kroz nacionalne parkove SAD, kao i ekspedicija na Južni pol. U međuvremenu, svakako nastavljam da čuvam korake na aplikaciji OPK dok sam u Beogradu. 

Imao je i poruku za one koji još uvek nisu "otvorili plavi krug" i počeli da broje korake.

"Hipokrat je pisao da je šetnja najbolji lek, u Japanu smatraju da šetnja kroz šumu predstavlja posebno lekovitu terapiju", kaže Radinović i dodaje da je u svom mikro okruženju već uspeo da otvori vrata u svet šetanja velikom broju ljudi.

Kako navodi, imao je priliku da u ranoj mladosti upozna i Franju Mihalića.

"On je na svom ličnom primeru takođe uspevao da preobrati ljude, i da ih 'nagovori' da ne koriste gradski prevoz kako bi prešli jednu ili dve stanice - i upravo se tu krije tajna, a to je da svaka barijera na početku izgleda neprobojno, a naročito ona mentalna", smatra Radinović.

Zatim je konstatovao da "kada neko lično krene postepeno da šeta, s vremenom će ga pokrenuti ta energija da postepeno produžava šetnje u skladu sa svojim mogućnostima i godinama". One će mu omogućiti da na drugačiji način sagleda svet oko sebe, ali takođe i svet u sebi - jer je i naučno dokazano da fizička aktivnost povećava i kognitivne sposobnosti, dodaje naš sagovornik.

"Osim toga, u gradskim sredinama često se ispostavi da tokom gužvi u saobraćaju, šetanje do šireg centra ili bliže periferije grada, mogu trajati isto ili neznatno duže, koliko i vožnja automobilom ili gradskim prevozom", zaključuje Radinović.