SPC i njeni vernici proslavljaju Svetog Jovana Zlatoustog

Sveti Jovan Zlatousti rodio se u glavnom gradu Sirije Antiohiji oko 347. godine, od uglednih i bogatih roditelja. Otac mu je preminuo rano, a majka ga je vaspitala u hrišćanskom duhu.

U školi je da učio svetovne nauke kod ondašnjeg čuvenog sofista Livanija i filosofa Andragatija.

Po ondašnjem običaju Jovan je bio kršten u zrelijim godinama od patrijarha Antiohijskog Meletija. Darovit i revnosan Jovan pokaza izvanredan uspeh u naukama, tako da je njegov učitelj Livanije, u to doba najčuveniji ritor, upitan na samrtnom času koga smatra najdostojnijim za svoga naslednika, rekao: "Jovana, da nam ga hrišćani nisu oteli".
Posle toga Jovan je otputovao u Atinu radi usavršavanja u naukama. Učeći se tamo, on ubrzo je prevazišao svoje vršnjake i mnoge filosofe, izučio sve grčke knjige i nauke, i postao filosof i odličan govornik.

U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika 385. godine.

Kao đakon piše "O sveštenstvu", delo neprevaziđeno do danas; kao sveštenik posvetio se propovedničkoj službi. Propovedao je svakodnevno, na određene teme, ali naročito o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast.

U besedi "O statuama" podržao je one koji se behu pobunili protiv carske porodice. Sastavlja Egzegetske omilije na sve knjige Staroga i Novoga Zaveta; naročito ga privlače poslanice Svetog Apostola Pavla.

Godine 397. izabran je za episkopa carigradskog, gde će uskoro ući u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u Crkvi tako i na carskom dvoru.

Kada Nil Sinajski (koji je kasnije takođe kanonizovan) čuo za progonstvo njegovo u zatočenje, izašao je iz dubokog pustinjskog života i napisao caru poslanicu, u kojoj je strogo osudio careve nepravde.

Pod spletkama Patrijarha Teofila Aleksandrijskog, Sveti Jovan je zbačen sa prestola 402. godine. Ponovo je došao iz prvog progonstva, a naposletku Evdoksija ga je prognala u Kukuz (ili Koman) u Jermeniji, gde je umro na Krstovdan 14. septembra 407. godine.

Tu je naposap najveći deo pisama, među kojima i onih sedamnaest Pisama Olimpijadi.

Sveti Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome Pismu i Svetoj Liturgiji. Pokazivao je da je čitanje Svetoga Pisma sredstvo da se primi blagodat.  Njegovom teologijom gospodari sinergija: čitanje Svetoga Pisma i prosvećenje od Duha, obred Tajni i delanje Duha, vera kao dar i dela kao čovekov odgovor na Božiji dar.
Verovao je da smo samo verom spaseni, ali da bi čovek onda trebao pokazati dela.

Tvrdio je da u vršenju Tajni, obred ili materija nisu dovoljni, nego je nužno prizivanje Svetoga Duha.

U svojoj društvenoj etici, Sveti Jovan Zlatousti je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.

Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim (Vatikan), gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu vraćene u Istanbul.

Kao svetitelj praznuje se 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru). Osim toga 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine. Takođe, on se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara (prema crkvenom - julijanskom kalendaru).

Sveti Jovan Šangajski je za svetog vladiku Nikolaja Velimirovića svojevremeno izrekao da je Novi Zlatousti naših dana.