Neverovatno i zastrašujuće - oči u oči s medvedom: Šta su "čeke"

"Postoje "čeke" koje su delom ukopane pod zemlju, tako da kada sednem, budem u ravni sa životinjom. Postoje i drugačije, takozvane "viseće čeke", ali one su izdignute nekoliko metara iznad zemlje i služe za posmatranje ptica, tako da ih možemo direkno gledati u visini očiju. Viseće se zovu u žargonu - napominjem da, naravno, ne vise. One mogu biti izrađene od različitih materijala, s tim da je najbitnija stavka da se moraju prilagoditi okolini, s ciljem da budu što manje uočljive životinjama. Obično se postavljaju na mestima gde se očekuje da će divlje životinje prolaziti ili boraviti, kao što su napajališta, hranilišta ili staze", objasnio je Botoški za portal N1.

Takođe, ukazao je da su čeke veoma koristan alat za edukaciju, pre svega istraživača koji na ovaj način dobijaju uvid u ponašanje divljih životinja, ali i svih ostalih zainteresovanih ljudi.

"Naime, one mogu pomoći da se razvije svest odraslih, ali i dece da bolje razumeju prirodu, divlje životinje i njihova staništa, te da izrastu u ljude koje poštuju i vode brigu o prirodi. Kada ljudi vide bogatstvo života koje postoji u tim područjima, često postanu motivisani da podrže mere zaštite kako bi se očuvala biološka raznolikost", ukazuje naš sagovornik.

Kako je naveo, za njega je "tipičan dan" tako što bude na mestu sat vremena pre izlaska sunca, naloži vatru, doručkuje i pripremi svu foto opremu.

"Po izlasku sunca, uzbuđenje počinje", navodi.

Prema njegovim rečima, najlepša i najuspešnija "čeka" na kojoj je bio je bila u Rumuniji, u mesto po imenu Harghita.

"Spakovao sam se potpuno svestan da se može desiti da u svih pet dana koliko traje "čeka", ne vidim ni jednog medveda, ali srećom odlučili su da se pojave još prvog dana. Kada se pojavio, zamrznuo sam se i samo ga posmatrao, potpuno sam zaboravio da pritisnem dugme na fotoaparatu. Nakon nekoliko momenata, vratio sam se u realnost i setio se zbog čega sam došao", opisuje Botoški.

Dodao je da videti medveda uživo, u svom prirodnom staništu, a pri tome biti na sigurnoj distanci - neverovatan.

"Završio sam dan presrećan zbog rezultata i jedva čekao da se vratim idući dan da napravim još fotografija. Međutim, medveda nije bilo, niti dan posle, ni četvrti dan. Misleći da se više ni jedan neće pojaviti i srećan zbog napravljenih fotografija još prvi dan, peti dan sam došao bez ikakvih očekivanja. Baš tada se desilo nešto prelepo – pojavila se medvedica sa mečetom. Pomislio sam - da li je moguće da se ovo meni dešava. Ushićen sam napravio nekoliko fotografija pre nego što su otišli dalje u šumu", naglasio je.

Međutim, kako nam je ispričao nije svaka "čeka" bila ovoliko uspešna.

"Desilo mi se da sam prošlu zimu bio u Mađarskoj, pokušavajući da napravim fotografije orlova krstaša, baš onih koji su na našoj zastavi i grbu, ali se nijedan nije pojavio. Fotografisati divlje životinje znači biti spreman na ovakva razočarenja, ali i biti uporan i ne odustajati, jer nikad ne znaš kad može nastati momenat koji će biti pretočen u prelepu fotografiju", objasnio je.

Na pitanje da li se finasijski isplati čekanje za prelepu fotografiju, Botoški kaže da "kod nas ne".

"Ulaganja u avio-karte, smeštaj, organizaciju same čeke za koju je potreban vodič, koji je najčešće rendžer u nacionalnom parku sa pregršt znanja i iskustva, znaju biti iscrpljujuća, pogotovo kada se uzme u obzir da kod nas fotografije divljih životinja nisu mnogo tražene. Još uvek ne postoji svest koliko je vremena i novca potrebno uložiti da se napravi barem jedna fotografija crnog orla kojeg u Evropi, ne uključujući Rusiju, ima tek sedamdeset parova, ali je zato osećaj neponovljiv. Zato je neophodno imati drugi izvor priihoda, da bi se u njemu moglo uživati", istakao je fotograf.

U Srbiji nedovoljno "čeka"

Za Srbiju kaže da je posebno zanimljiva za "čeke" zbog raznolikosti prirodnih predela.

"Govorimo o šumama, planinama, rekama sa fantastičnim kanjonima iznad kojih lete beloglavi supovi, ali smatram da je broj čeka u Srbiji nedovoljan i da je taj potencijal još uvek neostvaren. Za državu poput naše, koja je na migratornom putu nekoliko vrsta ptica, imamo još mnogo da radimo na sebi", zaključio je.