Šta je kontrastna usamljenost i zašto se javlja posle druženja?

Saveti su poznati: izađite među ljude, priključite se planinarskom klubu, zakažite večeru s prijateljima, popričajte s šankerom.

Ali šta kada upravo ti društveni kontakti postanu izvor usamljenosti?

Ako ste se ikada vratili kući posle druženja i osetili iznenadnu tugu ili prazninu, verovatno ste iskusili ono što se naziva kontrastna usamljenost.

Terapeutkinja iz Los Anđelesa, Lindzi Re Ekerman, kaže da se ovaj fenomen naziva i post-socijalna usamljenost – i nije redak.

Helin DiDžej, licencirani psihoterapeut i direktorka programa za mlade u Newport Healthcare-u, objašnjava da je zabluda verovati da ne možemo biti usamljeni ako smo okruženi ljudima.

Usamljenost se može javiti tokom socijalne interakcije, ali i nakon nje.

Razumevanje zašto se ova vrsta usamljenosti javlja može vam pomoći da jasnije sagledate kakvi vam kontakti zaista prijaju – i da je ređe osećate, piše Hafington Post, a prenosi CityMagazin.

Niste vi “čudni” ako se tako osećate

„Sasvim je normalno povremeno se ovako osećati. Nerealno je očekivati da svaki razgovor s prijateljem bude sjajan i ispunjavajući“, kaže Kasli Kilam, naučnica sa Harvarda i autorka knjige The Art and Science of Connection.

Introverti su, dodaje, skloniji ovom fenomenu – njima više prija vreme u tišini i lakše se iscrpe kada su dugo u društvu, naročito ako ne osećaju dublju povezanost s osobama s kojima su bili.

Klinički psiholog Pol Losof primećuje da osobe koje se bore sa anksioznošću ili depresijom mogu biti usamljene čak i u društvu, zbog unutrašnjih misli koje ih ometaju da budu prisutne u trenutku.

Zamislite da ste na večeri s prijateljima, ali sve vreme u glavi vodite borbu: “Nisam dovoljno zanimljiv/a”, “Svi su uspešniji od mene”. Onda kod kuće prevrćete svaki svoj komentar i preispitujete svaku reč. Jasno je zašto se osećate još usamljenije.

Ako niste mogli da budete svoji, dodaje Losof – ako ste se osećali neshvaćeno, neprimećeno, necenjeno – usamljenost nakon druženja je skoro neizbežna.