Šta kaže nauka: Da li su saune i kupanja u hladnoj vodi zaista lek za zdravlje?

Ali stvarnost je, kako kažu stručnjaci, znatno složenija.

„Mnogo je ljudi koji se zaklinju u izlaganje toploti i hladnoći, ali još uvek nemamo dovoljno dokaza da bismo mogli kategorički da kažemo da je to dobro za zdravlje“, kaže dr Heder Masej, vanredna profesorka ekstremnih okruženja i fiziologije na Univerzitetu u Portsmutu, a prenosi BBC.

Ona objašnjava da su naša tela „neverovatna“ u održavanju stabilne telesne temperature, koja se obično kreće između oko 36,5 i 37 stepeni Celzijusa.

U svakodnevnom životu mnogi od nas retko izazivaju taj sistem, provodeći duge periode u zagrejanim ili klimatizovanim prostorima.

Zagrevanje ili hlađenje tela stvara mali stres, kaže ona, koji može da pokrene adaptivne ili zaštitne reakcije.

Nauka iza saune

Ta ideja leži u osnovi privlačnosti sauna, koje danas u teretanama i spa-centrima retko kad ostaju prazne.

Za neke ljude sauna je nagrada posle vežbanja, dok je za druge glavna atrakcija, a mnogi redovni korisnici se u nju zaklinju, uvereni da 15 minuta intenzivne toplote čini čuda za njihovo telo i um.

I nema sumnje da to može prijati.

„Kada sedite u sauni i dobro se oznojite, možete se osećati opuštenije, slobodnije, malo pokretljivije i vaši bolovi i tegobe mogu se donekle smanjiti“, kaže dr Masej u podkastu BBC.

„Dakle, svakako postoji određena korist od korišćenja saune, ali pitanje je da li je to dugoročna zdravstvena korist ili više psihološka.“

Dr Masej objašnjava da je nedavna studija u kojoj su ljudi više puta boravili u toplim kadama pokazala promene u nivou insulina i krvnom pritisku.

„Počinjemo da istražujemo da li zagrevanje tela može pomoći ljudima koji žive sa hroničnim oboljenjima.“

Ipak, ona poziva na oprez kada je reč o krupnim zdravstvenim tvrdnjama, jer su čvrsti naučni dokazi i dalje ograničeni.

„Nikada zapravo nismo sproveli pravo istraživanje o saunama“, kaže ona. „Sumnjam da ćemo u budućnosti pronaći koristi, ali još nismo stigli dotle.“

Za sada, kaže ona, razumno je uživati u tom ritualu zbog toga kako se osećate, bez pretpostavke da je to zagarantovana prečica do boljeg zdravlja.

A ako se odlučite za saune ili tople kade, dr Masej savetuje oprez: „Ulazite postepeno“ i obavezno se prvo posavetujte sa svojim lekarom ako imate bilo kakva postojeća zdravstvena stanja ili ste trudni.

A šta je sa plivanjem u hladnoj vodi?

Neki ljudi vole da stvari odvedu u suprotnom smeru.

Grupe za plivanje u hladnoj vodi postaju sve popularnije, a jutarnja uranjanja sada su čest prizor na plažama, jezerima i rekama.

Dr Masej, koja je preplivala Lamanš i takmičila se na svetskim prvenstvima u plivanju u ledenoj vodi, ide na plivanje u hladnoj vodi jednom nedeljno, ali u vodi provodi samo nekoliko minuta.

Na početku joj je to „bolno“, ali upravo taj početni šok je ono što ljudi traže.

„Kada se prvi put uronite, dolazi do nevoljnog uzdaha i ubrzanog disanja“, objašnjava ona. Srčani ritam i krvni pritisak naglo rastu, a hormoni stresa poput kortizola i adrenalina naglo se povećavaju.

„Ta reakcija dostiže vrhunac oko 30 sekundi, a zatim veoma brzo opada“, dodaje ona.

Ponovljeno izlaganje smanjuje reakciju na šok i nakon nekoliko kratkih plivanja ona može biti smanjena za oko 50 odsto.

Kao i kod sauna, ključno pitanje je da li koristi dolaze od same temperature ili od svega što ide uz to.

Plivanje u hladnoj vodi se uglavnom odvija na otvorenom i u društvu drugih ljudi. „To je aktivnost sa više mehanizama – priroda, kretanje i društvena povezanost – i svi su međusobno povezani“, kaže dr Masej.

Voditelj podkasta, dr Kris van Tuleken, slaže se da je teško razdvojiti te faktore: „Ne znamo da li korist dolazi od same hladne vode ili od toga što ste u grupi zabavnih ljudi i zajedno radite nešto izazovno.“

Pronađite ono što vam prija

Za dr Masej, međutim, polazna tačka uopšte nije temperatura, već – uživanje.

„Razgovaram sa ljudima koji svake nedelje trče Parkrun i opisuju potpuno isti osećaj naleta energije kakav drugi dobijaju od plivanja u hladnoj vodi“, kaže ona.

„Najvažnije je pronaći nešto u čemu uživate, što možete redovno da radite i, idealno, da to delite sa drugima, jer izgradnja kruga prijatelja oko neke aktivnosti može smanjiti psihološki stres.“

To može biti bilo šta – od baštovanstva, posmatranja ptica, pridruživanja horu ili jednostavno šetnje sa prijateljima.

Dakle, čak i ako saune i hladna kupanja nisu neophodni za dobro zdravlje, zaključuje dr Masej, ona i dalje mogu ponuditi nešto pozitivno.