Studija otkrila da je najdublja tačka Mediterana u grčkom Jonskom moru puna otpada

Prva procena otpada na najdubljem mestu Mediterana, koje se nalazi u Helenskom rovu u istočnom delu grčkog Jonskog mora, pokazala je jednu od najvećih koncentracija otpada u dubokom moru ikada zabeleženih. Ovo otkriće izazvalo je ozbiljnu zabrinutost zbog zagađenja okeana i očuvanja morskih staništa, piše Greekreporter.

Dno najdublje tačke Sredozemnog mora, poznate kao Kalipso dip (Calypso Deep) ili Oinuses dip, nalazi se na dubini od 5.122 metra i udaljeno je oko 60 kilometara zapadno od najbliže obale Peloponeza, kod Pilosa. Na njegovom dnu istraživači su pronašli plastični, stakleni, metalni i papirni otpad – pri čemu plastika čini gotovo 90 odsto pronađenog materijala.

„Količina otpada u Kalipso dipu, sa 26.715 predmeta po kvadratnom kilometru, jedna je od najvećih ikada zabeleženih u dubokomorskom okruženju“, navodi se u studiji koja je nedavno objavljena u časopisu Marine Pollution Bulletin.

Prema toj studiji, izračunata koncentracija otpada druga je najveća do sada zabeležena u dubokom okeanu (na dubinama većim od 2.000 metara).

Naučnici procenjuju da mora i okeani proizvode više od 70 odsto kiseonika potrebnog na Zemlji. Danas je opstanak okeana i njihovih osetljivih ekosistema ugrožen klimatskim promenama, zagađenjem - posebno plastikom i hemikalijama - kao i drugim ljudskim aktivnostima koje direktno prete i ljudskom životu.

Istraživači su analizirali podatke prikupljene pomoću napredne podmornice s posadom pod nazivom Limiting Factor i zaključili da je „duboko more često krajnje odredište zagađenja“. Plastika dominira među otpadom jer je lagana i lako je prenose morske struje. Većina otpada u Kalipso dip dospeva kao plutajući otpad sa površine mora.

„Lakši otpad, poput plastike, dolazi s obale, odakle ga struje nose do Kalipso dipa. Neki plastični predmeti, poput kesa, plutaju tik iznad dna dok se delimično ili potpuno ne zatrpaju ili ne raspadnu na sitnije fragmente“, objašnjava doktor Mikel Kanals, jedan od autora studije. „Pronašli smo i dokaze da brodovi bacaju kese pune smeća.“

Na pojedinim mestima u rovu istraživači su pronašli i različite oblike interakcije između otpada i morskih organizama. Na primer, uočili su slučajeve u kojima životinje gutaju otpad ili ga koriste kao podlogu za rast, skrivanje ili polaganje jaja.

Mediteran je zatvoreno more, a pošto je ovaj rov „zatvorena depresija“ sa slabim strujama, to pogoduje nagomilavanju otpada.

„Nažalost, kada je reč o Mediteranu, ne bi bilo pogrešno reći da nijedan njegov deo nije potpuno čist“, kaže dr Kanals.

On dodaje da je Mediteran „okružen ljudima, sa intenzivnim pomorskim saobraćajem i raširenim ribolovom. Dokazi koje donosi naše istraživanje trebalo bi da podstaknu globalne napore, posebno u Mediteranu, da se smanji bacanje otpada, naročito plastike.“

Plaže širom Grčke i Mediterana zatrpane plastikom

Novi izveštaj pokazuje da su poznate grčke plaže sa tirkiznim morem, koje svakog leta posećuju milioni turista, zatrpane otpadom i plastikom, a situacija širom Mediterana nije ništa bolja.

Izveštaj koji je nedavno objavio Svetski fond za prirodu (WWF) daje sumornu sliku zagađenja na grčkim plažama. Na osnovu podataka prikupljenih na 192 plaže u zemlji između 2021. i 2024. godine, nijedna ne ispunjava minimalni prag od 20 komada otpada na svakih 100 metara obale da bi se smatrala čistom, kako propisuje evropska direktiva.

Umesto toga, studija WWF-a otkrila je u proseku 464 komada otpada na svakih 100 metara obale – višestruko više od dozvoljenog minimuma. Ukupno je prikupljeno oko 298.000 komada otpada na 192 plaže tokom tog perioda.

Još zabrinjavajuće je to što većinu otpada čini plastika (83 odsto). Najčešći su opušci cigareta, a zatim plastični čepovi, plastične flaše, plastične kese, komadi stiropora i drugi predmeti.

WWF navodi i da polovinu otpada pronađenog na grčkim plažama između 2021. i 2024. čini samo pet vrsta predmeta: opušci cigareta (25 odsto), mali komadi plastike (veličine od 2,5 do 50 centimetara), plastični čepovi, slamke i komadi stiropora.

Zagađenje plastikom jedno je od najozbiljnijih ekoloških problema savremenog sveta, sa ozbiljnim posledicama po biodiverzitet, ljudsko zdravlje i ekonomiju. Plastični otpad se vremenom raspada na mikroplastiku, a te mikroskopske čestice ulaze u lanac ishrane kroz morske organizme, što može imati posledice i po zdravlje ljudi.

Izveštaj WWF-a deo je programa „građanske nauke“, koji je u Grčkoj pokrenut 2021. godine pod nazivom „Usvoji plažu“. Program je do sada okupio 173 tima volontera širom zemlje, koje stručnjaci WWF-a obučavaju da prepoznaju i evidentiraju otpad na 192 plaže koje su do sada „usvojene“.

Program je proširen i na Tursku, Tunis i Italiju i pruža jasniju sliku razmera problema u celom Mediteranu, gde je između 2023. i 2024. proučeno 338 plaža. Rezultati su jednako zabrinjavajući: podaci pokazuju da je 83 odsto zagađenja uzrokovano plastikom, dok su staklo, metal i papir zastupljeni u mnogo manjim količinama.