Studija tvrdi: Rakuni u gradovima sve pitomiji zahvaljujući smeću

Nova studija pokazuje da rakuni koji žive u gradovima pokazuju rane znake domestikacije, prenosi portal 021.rs.

Koristeći fotografije postavljene na platformu za građansku nauku iNaturalist, istraživači su otkrili da rakuni u urbanim sredinama imaju kraće njuške u poređenju sa onima iz sela. Ova razlika može biti deo tzv. "sindroma domestikacije", navodi se u studiji objavljenoj 2. oktobra u časopisu "Frontiers in Zoology", prenosi LiveScience.

Životinje koje su pripitomljene obično vremenom postaju manje agresivne prema ljudima. Postepeno razvijaju odnos u kom im ljudi obezbeđuju resurse - kao što su hrana, sklonište, pa čak i lekovi - u zamenu za korist, poput mesa, mleka ili rada (kod pasa čuvara i stoke). Taj proces često uključuje namerno uzgajanje osobina koje su poželjne, ali ne mora uvek da počne tako.

"Želela sam da saznam da li život u gradskom okruženju može pokrenuti procese domestikacije kod životinja koje inače nisu pripitomljene. Da li bi rakuni mogli da krenu putem domestikacije samo time što borave blizu ljudi?", rekla je koautorka studije Rafaela Leč, zoološkinja sa Univerziteta u Arkanzasu u Litl Roku.

Domestikacija počinje kada se životinje prilagode novoj ekološkoj niši koju stvara prisustvo ljudi. Kod rakuna, ta niša može biti - kontejneri sa otpadom.

"Otpad je pravi pokretač. To im pruža lak obrok - sve što treba da urade jeste da podnesu naše prisustvo, ne budu agresivni, i mogu da se goste onim što bacimo", rekla je Leč.

U studiji, ona i tim od 16 studenata proučavali su rane znakove pripitomljavanja kod rakuna u SAD. Fizičke promene koje ukazuju na pripitomljavanje često uključuju kraće njuške, oborene uši, bele tačke i manji strah od ljudi - osobine poznate kao "sindrom domestikacije".

Iz gotovo 20.000 fotografija sa iNaturalist platforme, tim je utvrdio da su njuške rakuna u gradskim sredinama u proseku kraće 3,5 odsto u odnosu na one iz ruralnih krajeva.

Ove naizgled nepovezane osobine zapravo mogu biti povezane putem mutacija koje se javljaju u ćelijama neuralnog grebena - tipu matičnih ćelija koje se formiraju kod kičmenjaka tokom embrionalnog razvoja. Ta teorija je prvi put predstavljena 2014. godine.

Nova otkrića pružaju podršku toj hipotezi, navode istraživači.