Cinika je moguće opisati kao otrovnog, nasmejanog mizantropa iz koga izbija prezir prema svemu i svakome. Ali dr Džamil Zaki, profesor psihologije na Univerzitetu Stanford, napominje da cinici nisu fiksna kategorija ljudi. Cinizam je spektar. Svi imamo cinične trenutke, ili cinične godine.
Cinizam – verovanje da su svi ljudi sebični, pohlepni i nepošteni – prirodan je odgovor na svet koji se povija od ogromnih društvenih podela, klimatskih promena, ratova i bezbroj drugih problema. Ali to ne znači da nam pomaže. Cinici pate na svim nivoima koje naučnici mogu da izmere. Oni su skloniji depresiji, zarađuju manje novca, pa čak i umiru mlađi od necinika. Cinične zajednice takođe prolaze gore, socijalno i ekonomski, prenosi rts.rs.
Ali uprkos šteti koju izaziva, sve više ljudi izjavljuje da su ciničniji sada nego u prethodnim decenijama. Zašto, pita se profesor Džamil Zaki, autor knjige Nada za cinike. Jedan od razloga su naše kulturne norme. Poslednjih godina nada se doživljava kao naivnost ili privilegija, način da se ignorišu naši problemi. Nasuprot tome, cinizam izgleda mudro, pa čak i moralno ispravniji. Ali ispostavilo se da su ova verovanja često nazadna, ističe profesor Zaki i pokušava da dekonstruiše ove mitove, jedan po jedan.
Mit: Cinici su mudriji
Šta je suprotno od cinika? To je lako: neznalica, glupan ili naivčina, čiji naivni optimizam izaziva podsmeh. Ovaj stereotip otkriva ono u šta većina ljudi veruje: da su cinici pametniji od ne-cinika.
Većina ljudi greši, tvrdi prof. Zaki. U stvari, cinici su lošiji na kognitivnim testovima i teže im je da uoče lažove nego necinici. Kada pođemo od pretpostavke da su svi liši i zlonamerni, ne trudimo se da istražujemo kakvi su ljudi zaista. Zašto? Kada neko ima opštu pretpostavku o tome kakvi su svi, prestaju da obraćaju pažnju na znakove o tome kome se može, a kome ne može verovati. Oni manje razumeju ljude i ne mogu da se prilagode novim situacijama.
Lakoverni ljudi možda slepo veruju drugima, ali cinici im slepo ne veruju.
Mit: Cinizam je sigurnija pozicija
Svaki čin poverenja je društvena kocka. Kada stavimo svoj novac, tajne ili sudbinu u tuđe ruke, oni imaju moć nad nama. Većina ljudi koji veruju drugima će se u jednom trenutku opeći. Ti trenuci se zadržavaju u nama, zbog čega je manje verovatno da ćemo ponovo rizikovati.
Pošto nikome ne veruju, cinici nikada ne gube. Ali takođe nikada i ne dobijaju.
Odbijanje da verujete bilo kome je kao da igrate poker tako što odustajete od svake ruke pre nego što počne. Cinizam nas štiti od grabljivaca, ali i zatvara mogućnosti za saradnju, ljubav i zajedništvo, a sve to zahteva poverenje. I mada se zauvek sećamo ljudi koji su nas povredili, teže je primetiti prijatelje koje bismo mogli steći da smo bili otvoreniji.
Mit: Cinici su moralniji
Zar nada nije privilegija? Ne može svako sebi da priušti da pretpostavi najbolje o ljudima, posebno ako im je naneo štetu okrutni sistem. U svetu punom nepravde, može izgledati bezdušno reći žrtvama da treba da gledaju na život sa svetlije strane. Možda optimisti probleme „boje u ružičasto“, dok ih cinici rasvetljavaju.
Ova ideja je intuitivna, ali nazadna, smatra Zaki. Cinizam podstiče ljude da obraćaju pažnju samo na ono što nije u redu, ali takođe isključuje mogućnost bilo čega boljeg. Ne postoji način da se promeni pokvareni sistem ako je to ogledalo koje odražava našu pokvarenu prirodu.
Zašto onda bilo šta raditi? Cinici se osećaju moralno paralizovani, ne vide izlaza, ne protestuju, ne uključuju se u društvena zbivanja, ne izlaze na izbore i preziru društvene pokrete.
Zaključak je da cinizam nije radikalan pogled na svet, već oruđe statusa kvo. Ovo samo koristi elitama i propagandi koja seje nepoverenje samo da bi bolje kontolisali ljude. Korumpirani političari stiču pokriće ubeđivanjem birača da su svi korumpirani. Medijske kompanije trguju osudama i besom. Naš cinizam je njihov proizvod, a posao cveta.
Naša uverenja utiču na to kako se ponašamo prema drugim ljudima, što oblikuje kako se oni ponašaju prema nama. Misli menjaju svet, a cinizam naš pretvara u podlije, tužnije, bolesnije mesto. Sve ovo je duboko nepopularno.
Amerikanci veruju jedni drugima manje nego ranije, ali 79 odsto takođe smatra da ljudi premalo veruju jedni drugima. Preziremo političke rivale, ali više od 80 odsto ispitanih se takođe plaši koliko smo postali podeljeno društvo. Većina nas želi društvo izgrađeno na saosećanju i povezanosti, ali cinizam nas ubeđuje da će stvari biti gore bez obzira šta uradimo.
Dakle, ne radimo ništa. I stvari se pogoršavaju.
Bolje skeptik, nego cinik
Ali ne moramo da padamo na privlačnost cinizma, upozorava prof. Džamil Zaki. Potrebno je da shvatimo da je to psihološka zamka – i usvojimo nove načine razmišljanja. Odbaciti cinizam ne znači biti lakoveran ili naivan.
Snažna alternativa je skepticizam: naučni način razmišljanja gde se fokusiramo na dokaze kako bismo odlučili u koga možemo da verujemo. Ako je cinizam nedostatak vere u ljude, skepticizam je nedostatak vere u naše pretpostavke. Omogućava nam da slepo verujemo ili slepo ne verujemo drugima, i da učimo o našem društvenom svetu na aktivniji način.
Decenije nauke pokazuju da ljudi ne shvataju koliko su drugi brižni, velikodušni i otvorenog uma. Zbog cinizma, prosečan čovek potcenjuje prosečnog čoveka. Ispod te loše vesti su dobre vesti: Ako bolje obratimo pažnju, verovatno ćemo shvatiti da su ljudi bolji nego što mislimo. Zamena cinizma skepticizmom može nas približiti istini, ali i pružiti više nade.
Pročitajte još:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare