Svi smo čuli za burnout sindrom, a da li znate šta je boreout?

Ako vam je hronično dosadno na poslu to može da ima štetne posledice, a eksperti sugerišu da o tome moramo mnogo više da govorimo, piše BBC.

Ime ovog sindroma je izvedenica iz engleske reči boredom, što znači dosada, a manifestuje se kao hronični osećaj dosade i neiskorišćenosti ličnih kapaciteta na radnom mestu.

Dok je burnout povezan sa produženim radnim vremenom, lošom ravnotežom sa privatnim životom i sa veličanjem prekovremenog rada, boreout se dešava kada nam je na radnom mestu toliko dosadno da ga smatramo besmislenim - čini se da naš rad i naša zaduženja nemaju svrhu.

Boreout nije toliko vidljiv kao njegov opozit, mada stručnjaci smatraju da ovaj fenomen, koji se sve češće javlja u industriji, može da rezultira nekim zdravstvenim problemima zaposlenih. To je takođe loše za kompanije, jer radna snaga koja pati od boreouta ima tendenciju da češće menja posao.

Poznavanje ovog sindroma, kao i mogućnost da ga prepoznamo kod sebe je ključno za rešavanje problema. Postoje aktivnosti koje i radnici i kompanije mogu da preduzmu kako bi ga ublažili.

Šta je "boreout"?

"Ukratko - boreout je hronično dosađivanje," kazala je Lota Hardžu, vanredni profesor na Katedri za ogranizaciono ponašanje EMLion poslovne škole u Francuskoj, koja je godinama proučavala boreout sindrom.

Hroničnu dosadu mogu da izazovu razni faktori, uključujući i rad u demorališućem fizičkom okruženju kao što su ograđeni boksevi, ili osećaj nedovoljnog izazova na poslu tokom dužeg vremenskog perioda. Međutim, Hardžu smatra da je osnovni osećaj boreouta besmislenost - osećaj da posao nema nikakvu svrhu.
Rut Stok-Homburg, profesorka menadžmenta i ljudskih resursa na Thničkom univerzitetu Darmštat u Nemačkoj, kaže da je svedočila ovom sindromu u različitim industrijama.

"Počela sam da posmatram ljude u prodavnicama u vreme kada nije bilo mnogo posla i oni su samo stajali tamo i dosađivali se. To se, takođe, dešavalo i vozačima taksija koji su nekada morali satima da čekaju na stranke u nekim selima," kazala je Stok-Homburg i dodala da su joj i radnici Silicijumske doline govorili da se osećaju isto.

Ona je sa timom kolega ustanovila tri glavna aspekta boreout fenomena u kojima su se našli posmatrani radnici:

- neviđena dosada na poslu

- kriza poslovnog napredovanja

- kriza odsustva svrhe

Iako je normalno da svi povremeno iskusimo osećaj dosade na poslu, hronično dosađivanje može da ukaže da je potrebno da se ovim problemom pozabavite, smatra Hardžu, jer bi, u suprotnom, to imalo posledice.

Ona je 2014. godine radila na studiji u okviru koje je posmatrala 11.000 radnika zaposlenih u 87 finskih organizacija. Tom prilikom je otkrila da je hronična dosada "uvećala verovatnoću fluktuacije radnika i namera za prevremeni odlazak u penziju, lošu samoprocenu zdravstvenog stanja i simptoma stresa".

I drugi stručnjaci imaju isto viđenje. Istraživanje iz 2021. godine pokazalo je da je 186 radnika u Vladi Turske zbog sindroma boreout-a patilo i od depresije, kao i od visokog nivoa stresa i anksioznosti. Rezultati su pokazali da depresija od boreout-a prati zaposlene i van kancelarije, uz propratne fizičke tegobe poput insomnije i glavobolje.

Da li postoji rešenje?

Suočavanje sa boreout sindromom može da bude nezgodno, jer u većini slučajeva do trenutka prepoznavanja problema, zaposlenima je već neko vreme - hronično dosadno.

"Boreout se razlikuje od burnout-a u smislu da 'smoreni' radnici retko kolabiraju na poslu od iscrpljenosti. Zaposleni kojima je dosadno mogu da budu fizički prisutni, ali ne i duhom, a tako mogu da nastave do kraja radnog veka," objasnila je Hardžu.

Radnici koji shvate da "pate" od sindroma boreout-a nerado prijavljuju to svojim nadređenima i kadrovskoj službi.
"Sa jedne strane imate ponašanje koje je karakteristično za burnout, prekovremeni rad i izgaranje, i poslodavci to umeju veoma da cene i nagrađuju. Sa druge strane imate nezainteresovanost i nedostatak motivacije kod onih koji pate od boreout-a," kazala je Hardžu, dodavši da je ovo sve i dalje tabu u kompanijama.

Postoje neka brza rešenja, poput davanja zadataka zaposlenima koja ih više interesuju. Međutim Hardžu kaže da je studija, koju su sproveli 2016. godine, pokazala da su ljudi sa ovim sindromom manje spremni da se upuste u konstruktivne aktivnosti i pokušaju da nađu nove, zanimljive izazove na poslu. Ono što se dešavalo je, kako kaže, da su se ti zaposleni samo pojavljivali na poslu i vreme provodili u onlajn kupovini, surfovanju po Internetu, ćaskaju sa kolegama ili planiranju neke aktivnosti van posla. Ti ljudi nisu lenji, naglašava, ali ovakvo ponašanje koriste kao "mehanizam preživljavanja".

Fari Ozsungur, vanredni profesor ekonomije na Mersin univerzitetu u Turskoj, koji stoji iza studije iz 2021. godine, ističe da borba protiv ovog fenomena nije samo na pojedincima.

Davanje smisla nekom poslu nije samo na zaposlenima, već i na menadžmentu da stvori radnu atmosferu u kojoj se ljudi osećaju vrednima, smatra ovaj naučnik i savetuje:

"Napravite i najmanju izmenu u zadacima. Šta god da posao čini dosadnim, vi ga napravite prijatnim. Organizacije moraju da nauče šta je boreout i da imaju dostupna rešenja."

Postoje poslovi koji po prirodi nisu stimulativni, ali drugi aspekti, poput dobrih međuljudskih odnosa u radnom prostoru i osećaj pripadnosti, mogu da nadomeste i vrate smisao dosadnim poslovima, smatra Hardžu.
Ona kaže da sprečavanje boreout-a kod zaposlenih može da se svodi i na "staro dobro liderstvo", tako što će poslodavci da odvoje vreme da razgovaraju sa radnicima o tome zbog čega je njihov učinak značajan.

Razgovor o boreout-u

Mada je boreout dostigao vrhunac za vreme pandemije koronvirusa, problem dosade na poslu poznat je još iz vremena industralizacije i rada u fabrikama. Prema rečima Lote Hardžu, danas je pojačana ta "kulturna norma" koja sugeriše da bi trebalo svi da budemo ispunjeni na svojim radnim mestima.

"Potrebna nam je promena u razmišljanju da je za dobrobit zaposlenih važan samo nivo stresa i izgaranja. Ne mislim da to nisu značajne stavke, već da postoji značajan spektar ljudske patnje na poslu. Uvođenje boreout-a u javni govor može da proširi naše razumevanje o tome šta čini jedan dobar radni vek."

Pogledajte još: