Sada je grad duhova: Trebalo je da bude dom za milion ljudi, koštao je 100 milijardi dolara

Lifestyle 06. dec 202313:42 46 komentara
forest city
Sebastian Castelier/Shutterstock

"Uspeo sam da pobegnem s ovog mesta", pomalo se nervozno smeje Nazmi Hanafiah. Pre godinu dana ovaj 30-godišnji informatički inženjer preselio se u Forest City, veliki stambeni kompleks koji je Kina izgradila u Johoru, na samom jugu Malezije. Unajmio je jednosobni stan u neboderu s pogledom na more, piše BBC.

Nakon šest meseci bilo mu je dosta. Nije želeo da nastavi da živi, kako je rekao, u „gradu duhova“. „Nije me bilo briga za moj depozit, nije me bilo briga za novac. Morao sam da odem“, rekao je Hanafiah, koji se s BBC-jevim reporterima sastao u zgradi u kojoj je živeo.

„Naježio sam se zbog povratka ovamo. Ovde je pustara – samo ti i tvoje misli“, objašnjava Hanafiah, prenosi Index.

Projekt od 100 milijardi dolara

U okviru Inicijative pojas i put, najveća kineska kompanija za nekretnine Country Garden predstavila je 2016. godine Forest City – megaprojekat vredan 100 milijardi dolara. U to vreme kineski buk s nekretninama bio je u punom zamahu. Investitori su pozajmljivali velike svote novca za gradnju u zemlji i inostranstvu za kupce iz srednje klase.

Plan Country Gardena bio je da se izgradi ekološki prihvatljiva metropola u Maleziji s golf-terenom, vodenim parkom, kancelarijama, barovima i restoranima. Kompanija je tvrdila da će u Forest Cityju na kraju živeti gotovo milion ljudi.

Osam godina kasnije projekt stoji kao podsetnik da ne morate da budete u Kini da biste osetili efekte kineske krize s nekretninama. Dosad je izgrađeno samo 15 odsto celokupnog projekta, a prema nedavnim procenama, koristi se nešto više od jedan odsto ukupne izgradnje.

Uprkos suočavanju s dugovima od gotovo 200 milijardi dolara, Country Garden je rekao za BBC da je optimističan oko završavanja projekta.

Forest City je najavljen kao „raj iz snova za celo čovečanstvo“. Ali u stvarnosti bio je usmeren na domaće kinesko tržište, nudeći ambicioznim ljudima priliku da poseduju drugi dom u inostranstvu. Cene su bile nedostižne za većinu običnih Malezijaca.

Za kineske kupce nekretnina bi bila investicija koja bi mogla da se iznajmiti lokalnim Malezijcima, kao što je Hanafiah, ili se koristiti kao kuća za odmor. U stvarnosti, izolovana lokacija Forest Cityja – izgrađena na rekonstruisanim ostrvima daleko od najbližeg većeg grada Johor Bahrua – odbila je potencijalne stanare i donela mu lokalni nadimak Grad duhova.

forest city
Sebastian Castelier/Shutterstock

„Da budem iskren, ovde je jezivo. Imao sam velika očekivanja od ovog mesta, ali bilo je to tako loše iskustvo. Ovde nema šta da se radi“, rekao je Hanafiah za BBC.

Pusta plaža i igrališta

Forest City odaje čudnu atmosferu, čini se kao napušteno letovalište. Na pustoj plaži nalazi se zapušteno dečje igralište, zarđali stari automobil i bele betonske stepenice koje ne vode nigde. Uz vodu su postavljeni znakovi upozorenja da kupanje nije preporučljivo zbog krokodila.

U namenski izgrađenom trgovačkom centru mnoge prodavnice i restorani su zatvoreni. Neki lokali nisu ni dovršeni. U nadrealnom prizoru, trgovačkim centrom u krug vozi prazan dečiji vozić svirajući neprestano Heads, shoulders, knees and toes na kineskom.

U obližnjem izložbenom prostoru Country Gardena nalazi se ogromna maketa grada, koja pokazuje kako bi dovršeni Forest City trebalo da izgleda. Za prodajnim štandom sedi nekoliko zaposlenih koji izgledaju kao da se dosađuju. Na natpisu iznad njih stoji: „Forest City. Gde sreći nikad nema kraja.“

forest city
Sebastian Castelier/Shutterstock

Čini se da ljude ovde najviše privlači status bescarinske zone. Plaže su pune bačenih flaša alkohola.

Kad padne noć, Forest City prekriva tama. Svaki od golemih stambenih blokova sadrži stotine stanova, ali samo nekoliko ih ima upaljena svetla. Teško je poverovati da ovde iko živi.

„Ovo mesto je jezivo. Čak i danju, kada izađete pred svoja vrata, hodnik je mračan“, kaže Joanne Kaur, jedna od retkih stanovnica.

Ona i njen suprug žive na 28. spratu jednog od nebodera – sami su na celom spratu. Kao i Hanafiah, unajmili su stan i planiraju da odu čim budu mogli.

„Žao mi je ljudi koji su zapravo uložili novac i kupili ovde stan. Forest City na Googleu nije ono što vidite ovde danas. To je trebalo da bude projekat koji je obećan ljudima, ali to nije to“, dodala je Kaur.

Razgovarati s ljudima u Kini koji su kupili stanove u Forest Cityju nije lako. BBC je uspeo posredno da dođe do nekolicine vlasnika, ali oni nisu bili voljni da komentirišu, čak ni anonimno.

„Uopšte nema ljudi“

Međutim društveni mediji nude neke anegdotalne priče. Ispod objave koja hvali projekt, jedan kupac iz pokrajine Liaoning je rekao: „Ovo je vrlo zavaravajuće. Današnji Forest City je grad duhova. Uopšte nema ljudi. Daleko je od grada, ima nepotpune stambene objekte i teško je kretati se bez automobila.“

Neki su pitali kako mogu da dobiju povrat novca za svoju nekretninu, a jedan je rekao: „Cena mog stana toliko je pala da sam ostao bez reči.“

Ova vrsta frustracije oseća se širom Kine, gde je tržište nekretnina u problemu. Nakon godina neobuzdanog zaduživanja kompanija za nekretnine, kineska vlada se bojala stvaranja balona i nametnula je stroga ograničenja 2021. godine. „Kuće su za život, a ne za spekulacije“, bila je mantra kineskog čelnika Si Đipinga.

Kao posledica ovih mera, velike kompanije su ostale bez novca za završavanje velikih projekata. U oktobru je Country Garden bio prisiljen da napusti dva projekta u Australiji, prodavši nedovršeni projekt u Melbournu i drugi u Sidneju.

Lokalni politički činioci takođe su doprineli trenutnoj situaciji u Forest Cityju. Tadašnji premijer Malezije Mahathir Mohamad ograničio je 2018. izdavanje viza za kineske kupce, navodeći kao razlog svoje protivljenje „gradu izgrađenom za strance“.

Neki analitičari takođe su doveli u pitanje razboritost izgradnje ovakvih razmera u zemlji čije je političko i ekonomsko okruženje nestabilno. Trenutna malezijska vlada podržava projekat Forest City, ali potencijalnom kupcu nije jasno na šta se odnosi podrška i koliko će to da traje.

Kineski problemi

Drugi neočekivani problemi, kao što su ograničenja putovanja u pandemiji i kontrola novca koji kineski građani mogu da potroše u inostranstvu, posebno su ometali inostrane projekte koje su pokrenule kompanije kao što je Country Garden.

„Mislim da su otišli malo predaleko i prebrzo. Pre pokretanja vrlo ambicioznog projekta kao što je ovaj, kritična lekcija koju treba naučiti jeste da osigurate dovoljan protok novca“, kaže Tan Wee Tiam iz KGV International Property Consultantsa.

Ove nedelje se najzaduženija svetska firma za nekretnine Evergrande suočila s ročištem o likvidaciji na sudu u Hong Kongu. Na kraju je kineska kompanija dobila odlaganje od šest nedelja da dogovori plan otplate sa svojim saradnicima.

Country Garden insistira na tome da je trenutna situacija na kineskom tržištu nekretnina samo „buka“ i da njegova malezijska filijala „posluje kao i obično“. Takođe navodi da su planovi za uključivanje Forest Cityja u novu posebnu gospodarsku zonu između Malezije i susednog Singapura pokazali da je projekat „siguran i stabilan“.

Ali bez pristupa novcu, teško je shvatiti kako se projekti kao što je Forest City mogu završiti i kako će privući ljude da tamo žive. U ovom trenutku nekretnine sagrađene u Kini je, blago rečeno, teško prodati.

„To je situacija kokoške i jajeta. Kompanija se obično oslanja na prodaju unapred kako bi mogla finansirati izgradnju, ali kupci neće uložiti svoj novac ako nisu sigurni hoće li na kraju dobiti ključeve stana“, kaže Eveline Danubrata iz REDD Intelligence Asia.

Kada je u pitanju kriza s nekretninama u Kini, Forest City je klasičan slučaj ambicije u suprotnosti sa stvarnošću. Možda su neki lokalni činioci doprineli trenutnoj situaciji, ali to je dokaz da izgradnja desetak hiljada stanova usred ničega nije dovoljna da uveri ljude da tu žive.

Na kraju, sudbina Forest Cityja – i stotine projekata širom Kine – zavisi od kineske vlade. U oktobru su se pojavili izveštaji da je Country Garden stavljen na preliminarni popis kompanija koje će dobiti finansijsku potporu kineske vlade – iako opseg te potpore još uvek nije jasan.

Malo je verovatno da će se ljudi poput Hanafiaha ipak vratiti: „Svakako ću pažljivije birati sledeći put. Srećan sam što sam napustio ovo mesto, sada sam vratio svoj život.“

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare