Trik trgovaca sa cenama koje se završavaju na 99 star je više od 140 godina

Ako ste ikada pogledali cenu na etiketi, velika je šansa da ste primetili isti obrazac – 299,99, 599,99, 1.999,99 dinara… Kao da se devetka nekako podrazumeva kada se određuje cena proizvoda.

Iako danas već znamo da je reč o marketinškom triku, prodavci ga i dalje koriste. Razlog je jednostavan: cena od 999 dinara na prvi pogled deluje povoljnije od 1.000 dinara, iako je razlika svega jedan dinar.

Međutim, veliko istraživanje koje su sproveli profesori Daniel Levy i Avichai Snir urađeno na godinama prikupljanim podacima iz američkih prodavnica otkrilo je da potrošači, kad kupuju artikle kojima cena završava na 9, ne samo da nisu uštedeli taj jedan cent – nego su robu u proseku preplatili 18 odsto u odnosu na slične artikle s “normalnim cenama”, piše Jutarnji list.

Analizirali su cene svega – od sira, preko grickalica i sokova, supa, deterdženata, do toaletnog papira i šampona, a zaključak je da kad cena robe završava na devet, po pravilu je skuplja od robe koja ima cenu bez te cake.

Naravno, u slučajevima pojedinih namirnica razlike su frapantne – recimo, sokovi kojima cena završava na devetku u proseku su za 43 odsto skuplji od sokova koji imaju cenu bez te fore na kraju, toaletni papir skuplji je 35 odsto, bombone 28 odsto, papirnati ubrusi 23, a sapuni 22.6 odsto, prenosi nova.rs.

Niko ne zna kad je i zašto tačno u trgovinu uvedena ta praksa da cene završavaju sa brojem 9, ali slična je taktika otkrivena još u reklamama za Macy iz 1880. godine, u kojima su pojedine stvari koštale 1.99 i bile reklamirane kao odlična prilika.

Istraživanja danas pokazuju da su među cenama koje završavaju s devetkama najčešće 9.99, slede zatim 9, pa 9.95 te 4.99.

Mnogi se pitaju zašto se danas uopšte insistira na praksi ovakvog izražavanja cena kad potrošači jako dobro znaju da s tom jednom parom ili centom neće značajno uštedeti i da je reč o psihološkom triku, a jedno od obrazloženja jeste da potrošači cene ionako čitaju s leva na desno pa kad je cena izražena kao 9.99 umjesto 10, utisak je da se zapravo štedi ceo dinar, deset ili sto – umesto tek jedne pare.

Neka druga istraživanja pokazuju da trgovci cene zaokružuju na 99 u slučajevima kad nešto poskupljuju kako bi minimizirali udarac na potrošače dok kod pojeftinjenja proizvoda idu na neke druge trikove.

Dokazano je i da su cene koje završavaju na 99 uglavnom "napumpane" s tržišno zaista najpovoljnijeg iznosa, pa potrošači, kad razmišljaju na primer o kupovini novog televizora, treba da se uvek zapitaju – da li je tih 26.999 dinara zaista najpovoljnije što mogu pronaći?