Ponavljanje ima neobičan odnos s umom. Uzmimo déjà vu iskustvo, kada pogrešno verujemo da smo iskusili novu situaciju u prošlosti - ostavljajući vas sa jezivim osećajem prošlosti.
Déjà vu je zapravo prozor u rad našeg sistema pamćenja.
Istraživanje je otkrilo da taj fenomen nastaje kada se deo mozga koji otkriva sličnosti ne uskladi sa stvarnošću. Déjà vu je signal koji vas upozorava na ovu neobičnost: to je vrsta “provere činjenica” za sastav pamćenja, prenosi Science Alert.
Ali ponavljanje može učiniti nešto još čudnije i neobičnije.
Suprotno od déjà vu je “jamais vu”, kada nešto za šta znate da je poznato deluje nestvarno ili na neki način novo, prenosi N1 Zagreb.
Jamais vu može uključivati gledanje poznatog lica i iznenadno otkrivanje neobičnog ili nepoznatog. Muzičari to imaju na trenutke – gube se u vrlo poznatom odlomku muzike. Možda vam se dogodilo da ste otišli na poznato mesto i postali dezorijentisani ili ste ga videli “novim očima”.
To iskustvo je još ređe od déjà vua i možda još neobičnije i uznemirujuće. Kada pitate ljude da to opišu u upitnicima o iskustvima u svakodnevnom životu, oni daju izjave poput: “Dok pišem na ispitima, ispravno napišem reč poput ‘apetit’, ali neprestano gledam tu reč jer razmišljam da bi to moglo da bude pogrešno.”
Komentari ()
Vidi sve komentare