Upozorenje Makronu - žabe sve ugroženije, a Francuzi sve više jedu žablje batake

U otvorenom pismu Makronu ranije ovog meseca, 557 potpisnika je kazalo da 4.070 tona zamrznutih žabljih bataka se svake godine uvozi u EU, što je ekvivalentno broju od između 80 i 200 miliona žaba, u zavisnosti od veličine vrste.
Zajednička studija neprofitnog udruženja Robin Hud i Pro Wildlife je utvrdila da se samo u Francuskoj godišnje pojede više od 3.000 tona zaleđenih žabljih bataka.

Velika većina tih žaba dolazi iz prirodnih sredina u Indoneziji, Turskoj i Albaniji, ukazuje se u pismu, i dodaje da je su u tim oblastima neke žablje vrste u opadanju.

Vijetnam je, takođe, veliki izvoznik žabljih bataka, ali to su uglavnom gajene žabe, a ne iz prirode.

Potpisnici pisma Makronu, koji rade u oblastima istraživanja, očuvanja prirode i veterinarske medicine, naveli su da bi Francuska trebalo da preuzme odgovornost za zaštitu žabljih vrsta, imajući u vidu da je to zemlja koja konzumira najviše žabljih bataka u EU.

Prema pismu, nedavne studije su utvrdile da opada broj uobičajenih vrsta, poput žaba koje se hrane rakovima i onima koje žive na poljima pirinča, zbog njihovog lova i izvoza već dugi niz godina.

Sa druge strane, populacije žaba koje žive u Evropi zaštićene su protiv "komercijalne eksploatacije", prema direktivi o staništima. Međutim, to se ne odnosi na žabe iz uvoza.

"To je apsurdno: populacije žaba koje žive u prirodnim staništima ovde u Evropi zaštićene su prema zakonu EU. Međutim, EU i dalje toleriše skupljanje miliona primeraka ove vrste u drugim zemljama, čak i ako to preti istrebljenju tih vrsta. To uopšte nije u skladu sa nedavnom strategijom EU o biodiverzitetu", ocenila je Sandra Alter iz Pro Wildlife.

Predsednik Veterinara za biodiverzitet Alen Musu kazao je da su se veterinari pridružili ovoj inicijativi jer "su osetljivi na okrutnost koja vlada na tom tržištu i zabrinuti zbog ekološke neravnoteže, izazvane opadanjem populacije vodozemaca.

O ovom disbalansu svedoči, prema njegovim rečima, i povećanje broja komaraca, što može da ima veoma negativan efekat po ljudsko zdravlje.

Potpisnici pisma pozvali su Francusku da razvije strategiju za zaštitu žabljih vrsta koje su u opadanju, i da obezbede da monitoring, propisi i održiva trgovina žabljim batacima bude prema međunarodnim trgovinskim propisima.

I ranije su stručnjaci za zaštitu i brigu o vodozemcima, poput kustosa zoološkog muzeja u javanskom gradu Bandungu, Ganjara Kahjadija upozoravali d abi rasprostranjen lov na žabe mogao da uništi još neotkrivene vrste pre nego što ih naučnici pronađu.

Dodaje da se hitno mora učiniti više kada je u pitanju istraživanje i, povrh svega, zaštita životinja.

Žabe su i plen i lovci, a to ih svrstava u ključan deo lanca ishrane.

Kada govorimo o smanjenju populacije insekata, poput skakavaca i komaraca, ne možemo preskočiti vodozemce, koji su tu neizostavni.

„Žabe su jednostavno prirodni insekticid. One jedu insekte koji mogu uzrokovati probleme poljoprivredi, ali i javnom zdravlju. Bez žaba bismo morali da koristimo puno više hemikalija da bismo kontrolisali te insekte, što bi bilo štetno i za okolinu i za zdravlje ljudi“, kaže Kahjadi i dodaje da bi jedno od rešenja moglo da bude uzgajanje žaba.

Rešenje - farme žaba

Kada se o Francuskoj radi, žablji bataci se smatraju kulinarskom baštinom istočnog francuskog regiona Burgonj-Franš-Komte.

I u toj zemlji su se pojavile ideje o farmama žaba, a na takvu zamisao došao je pre 14 godina francuski trgovac ribom Patrik Fransoa.

Utemeljio je verovatno prvu farmu žaba u južnom francuskom selu Pjererlate blizu Provanse.

„Vidim da ljudi sve više nastoje da uzgajaju žabe lokalno. Zato sam se i ja na to fokusirao“, kaže Fransoa, koji sada uzgaja žabe.

Njegov je projekat omogućila posebna vrsta žabe koju su uzgojili naučnici. Za razliku od žaba koje jedu samo životinje u pokretu, ova vrsta jede i ono što se ne kreće.

Od trenutka kad se izlegnu, do trenutka kad ih usmrte, žabe provode vreme u stotinak kontejnera u prostoriji za uzgoj. Ispunjava ih šum vode i glasno kreketanje mužjaka.

Fransoa vodi računa i o ekološkim ciljevima, jer u njegovom slučaju izbegava se uvoz smrznutih žabljih bataka iz jugoistočne Azije ili živih žaba iz Turske.

„Pozitivna je sama činjenica da se nijedna žaba ne doprema iz divljine“, rekao je za dpa.

U Srbiji žablji bataci nisu česti na menijima restorana, ali ih ima.

Stručnjaci ukazuju i da su oni veoma zdravi: pomažu u gubljenju kilograma, jer su mnogo manje kalorični od crvenog mesa i piletine, izvor su proteina, kao i omega 3 masnih kiselina, natrijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, povećavaju energiju, imaju svojstva antibiotika, podstiču zdrav vid i regulišu krvotok.

Najčešće se spremaju u sosu, prženi ili pohovani.