Zašto deca u školama viču "šest-sedam"? Šta zapravo znači ovaj mim?

„Šest-sedam“, izgovoreno kao „siks-seveeen“, odjekuje hodnicima škola širom sveta (pa i u Saut parku), postavši trenutno omiljena besmislena fraza generacije Alfa, piše CNN.

Deca ovaj broj viču na času kad nastavnik kaže da se otvori stranica 67, kad do ručka ostane 6 do 7 minuta — ili bez ikakvog razloga.

„To je kao kuga — virus koji je preuzeo umove dece“, rekao je Gejb Danenbring za CNN, nastavnik prirodnih nauka u sedmom razredu u Sju Folsu, Južna Dakota.

„Ne možeš da izgovoriš ni bilo koju kombinaciju brojeva šest i sedam a da bar petnaestoro dece ne počne da viče: ‘šest-sedaaam!’“

To je šala bez poente. Šest-sedam ne znači ništa, ali njeno korišćenje daje učenicima osećaj da pripadaju većoj, „kul“ grupi vršnjaka.

„To im postaje jezička igra koju, izgleda, samo oni umeju da igraju“, rekla je Gejl Ferhirst, profesorka komunikacija na Univerzitetu u Sinsinatiju.

Kao i raniji trendovi — „skibidi“, „riz“ — i šest-sadam će verovatno uskoro završiti u groblju slenga, sad kad o tome pričaju odrasli. Ipak, postoji nešto gotovo duboko u njegovoj beskrajnoj mogućnosti tumačenja i odbijanju da bude jasno definisan.

„Mislim da je to deo onoga što ljude nervira, ali i deo onoga što im se dopada“, rekao je lingvista i društveni naučnik Tejlor Džouns.

Pokušaj objašnjenja šest-sedam (ali bez brige, niko ne zna šta znači)

Možda ne postoji smisleno objašnjenje, ali evo pokušaja: broj se pojavljuje u refrenu pesme „Doot Doot (6 7)“, viralnog hita repera Skrile iz Filadelfije. (Po Džounsovom tumačenju, šest-sedam,se u tom kontekstu verovatno odnosi na policijski kod 10-67, koji označava prijavu smrti.)

U decembru 2024, otprilike kad je pesma postala viralna, košarkaški fenomen Tejlen Kini osmislio je gest koji prati frazu. U video snimku njegovog tima Overtime Elite, saigrač ga pita da oceni Starbaks napitak od 1 do 10.

„Kao 6… 6… 6-7“, odgovara Kini, praveći pokret rukama kao da meri dve opcije.

Ubrzo potom, Kini je spojio pesmu i gest u svoje TikTok klipove, gde ima više od milion pratilaca. Pesma se počela pojavljivati i u sportskim isečcima, uključujući one sa Lamelo Bolom iz Šarlot Hornetsa (koji, naravno, ima šest stopa i sedam inča).

Lice šest-sedam postao je dečak s amaterske košarkaške utakmice, uhvaćen kamerom dok uzbuđeno viče „šest-sedam!“ uz prateći pokret rukom. Internet ga je prozvao Mejson, i „Mejson šest-sedam“ je postao još jedan unutrašnji štos.

Ako neko dete ponudi bilo koje od ovih objašnjenja — u pravu je. Ali, većina dece nema pojma odakle sve to potiče.

„Niko ne zna šta to znači“, kaže Danenbring. „I to je, zapravo, ono što je smešno.“

Njegova besmislenost delimično proizlazi iz onoga što Džouns naziva „semantičko izbeljivanje“ — kad fraza izgubi izvorni smisao i postane nešto sasvim drugo (ili ništa).

„Upotreba šest-sedam svodi se na spremnost da se zabaviš“, kaže Džouns. „Imaš li malo duha ili si ubica zabave?“

Deca viču ‘šest-sedam’ da bi pripadala

Iako je besmislica, šest-sedam ima važnu društvenu funkciju. To je fraza kojom se prepoznaju oni koji su „unutra“. Ko ne zna za to, ostaje van. A koje dete ne želi da pripada?

„Jezik je način da se stvori zajednica“, objašnjava Ferhirst. „Čak i ako izraz nema značenje, ako deluje da ga razumeju samo oni u grupi, to može da ih poveže. A istovremeno isključuje one koji ga ne razumeju.“

Šest-sedam se zadržao duže od drugih internet besmislica — čak i „skibidija“ — verovatno zato što „odrasli toliko besne zbog toga“, kaže Džouns.

„Činjenica da možeš izazvati jaku reakciju nečim potpuno besmislenim verovatno mu produžava život.“

Nastavnici, iznervirani, zabranjuju ga u učionicama ili snimaju TikTok videe o tome koliko puta su ga čuli tokom dana (Danenbringov rekord je 75). Kad je nešto zabranjeno, uzvikivanje postaje vid otpora.

Neki nastavnici uzvraćaju oružjem istim oružjem. U Mičigenu, profesorka hora u osnovnoj školi ublažila je haos tako što je u vežbu pevanja uključila „šest-sedam“, „slay“, „Ohajo“ i „riz“.

Kad svojim đacima kaže da otvore knjigu na stranici 67, Danenbring namerno oponaša njihov ton — što izaziva burne reakcije.

„Ako to ignorišeš, postane haotično. Ako priznaš, prođe za 15 sekundi“, kaže on.

„Najlakši način da ga ubiješ jeste da nastavnici kažu da je to kul“, kaže Džouns.

Možda ‘šest-sedam’ ipak nije znak propasti

Roditelji, ne brinite — ne znači da su vam deca „mentalno propala“ ako viču „šest-sedam!“ non-stop. Iako su zabrinutosti oko opadanja pismenosti i kritičkog mišljenja opravdane, ovo je, prema Džounsu, samo „projekcija odraslih na normalno dečje ponašanje“.

„Svaka generacija stvara svoj sleng“, kaže on. „I uvek će odrasli biti zbunjeni onim što deca izmišljaju.“

Ovakve fraze nisu štetne i sigurno neće uništiti jezik, dodaje Ferhirst. Ali njihova popularnost možda jeste benigni simptom „postistinitog društva“, gde značenje i preciznost postaju manje važni od samog izražavanja.

„Kao da koristimo jezik samo da bismo ga koristili, a ne zato što on nešto stvarno znači“, kaže ona.

Možda je šest-sedam već na izlaznim vratima — traje gotovo godinu dana, što je u TikTok svetu večnost.