Zašto gubimo samopouzdanje i kojim tehnikama ga možemo vratiti

Kada govorimo o samopouzdanju, tu je pre svega reč vera u sebe i svoje sposobnosti ili znanje.

Samopouzdanje nas svakako čini boljim u skoro svemu što radimo, a ukoliko nam nedostaje vere u sebe, stručnjaci kažu i to može da se nauči i da se vežba.

"Pod broj jedan, vrlo je bitno da kada smo na psihoterapiji sa klijentom, otkrijemo u kom momentu je osoba izgubila samopouzdanje, koja je osoba koja je najviše uticala na to, i kroz koji segment života je negde izgubila sebe. Kada dođemo do tog uvida, onda radimo uz pomoć tehnika kako da se povrati", kaže Stojković.

Praksa je pokazala da oni koji veruju u samopoboljšanje i razvoj tokom vremena, često imaju bolje rezultate od onih sa fiksnim načinom razmišljanja i verovanjem da su sposobnosti urođene i fiksne od rođenja. Kada smo kod samopouzdanja, da li su najvećim delom roditelji ti koji su od ranog detinjstva zaslužni za to da li ćemo imati samopouzdanje ili ne?

"Roditelji su što se tiče ranog odrastanja izuzetno zaslužni, samim tim koje poruke upućuju deci i koji se obrasci formiraju unutar deteta, tačnije koju dete sliku stiče o sebi. Međutim, već od petog razreda, ulaska u ranu adolescenciju, negde sliku o detetu počinje da formira društvo i socijalna interakcija sa drugarima. Kasnije su to naši partneri i uopšte naši prijatelji", navodi psihoterapeutkinja.

Da li je samopouzdanje veština ili karakterna crta, i kako se uči, vežba

"Naše samopouzdanje će zavisiti od našeg ranijeg iskustva, uopšte životnog iskustva koje imamo, od temperamenta, od toga u kakvoj smo primarnoj porodici odrasli. Ali, moram reći da negde tokom razgovora sa svojim klijentima, ono što oni ističu je da im samopouzdanje najviše gradi njihov posao i uspeh na poslu", objašnjava Stojković.
Kako izgleda nedostatak samopouzdanja? Svi tu imamo dilemu. Da li je nedostatak samopouzdanja – anksioznost, nemogućnost da upoznajemo nove prijatelje, šta još?

"Jeste, znači negde, samim tim kada osoba ima manje samopouzdanja ima narušenu sliku o sebi, često je povučena, stidljiva. Često se dešava da ukoliko bi ona dala neke odgovore ili neki predlog da neko drugi, pa onda samim tim i počinje da priča negativno o sebi, i da sebi šalje negativne poruke. Samim tim ulazi anksioznost, depresiju, socijalnu anksioznost, tako da, vrlo je bitno da imamo pozitivnu sliku, ali i realnu sliku o sebi", navodi ona.

Linija između samopouzdanja i arogancije jako je tanka i treba da je prepoznamo i da znamo kako da podvučemo crtu?

"Samopouzdanje je nekako da mi verujemo u sebe, ali samim tim i da damo prostora i da osoba pored nas, preko puta nas, naš prijatelj, takođe veruje u sebe i da ga mi podstičemo. A arogancija je već onako da stvorimo neki zid i da posmatramo ljude iznad nas, bez imalo empatije o kojoj smo već govorili", objašnjava Stojković.