Zašto Japanke nisu gojazne? Pridržavaju se jednog važnog pravila

Japanke svoju ishranu i način života zasnivaju na ravnoteži, umerenosti i jednom posebnom pravilu koje dolazi s ostrva Okinava, poznatog po dugovečnosti – hara hači bu.

Ravnoteža kao osnova

Japan ima jednu od najnižih stopa gojaznosti na svetu – manje od pet odsto stanovništva ima problem s viškom kilograma. Za poređenje, u većem delu Evrope taj procenat iznosi između 20 i 25 odsto. Stručnjaci smatraju da razlog za to nije genetika, već svakodnevne prehrambene navike i stil života, prenosi Metropolitan.

Japanska ishrana zasniva se na svežim, prirodnim namirnicama i obilju povrća. Na tanjiru se gotovo uvek nalaze kvalitetni proteini, ali u mnogo lakšem obliku nego što je to slučaj u zapadnim zemljama. Riba, morski plodovi, tofu, soja, jaja i fermentisana hrana poput miso paste ili kiselog povrća glavni su izvori proteina, dok se crveno meso jede vrlo retko.

Takva ishrana obezbeđuje telu dovoljno hranljivih materija, a istovremeno ne opterećuje organizam viškom masti i kalorija. Osim toga, fermentisane namirnice pozitivno deluju na crevnu floru i varenje, što dodatno pomaže održavanju zdrave telesne težine.

„Hara hači bu“ – pravilo koje čuva liniju

Jedan od ključnih principa japanskog načina ishrane jeste hara hači bu – filozofija koja podrazumeva da treba jesti dok niste potpuno siti, već do otprilike 80 odsto sitosti. Ova praksa potiče sa Okinave, ostrva poznatog po izuzetno dugom životnom veku svojih stanovnika.

Na taj način Japanke izbegavaju prejedanje i omogućavaju telu da na vreme registruje sitost. Sporo, svesno jedenje i pažljivo osluškivanje potreba organizma pomažu u održavanju stabilne težine bez osećaja uskraćenosti.

Prosečan dnevni unos kalorija kod japanskih žena iznosi oko 1.900 kalorija, što je dovoljno da telo dobije sve što mu je potrebno, a da se višak ne skladišti kao masnoća.

Više od ishrane – način života

Uz umerenu ishranu, Japanke neguju i navike koje doprinose zdravlju i vitkosti: svakodnevno kretanje, redovne obroke u isto vreme, male porcije i minimalno prerađene namirnice. Hrana se doživljava kao zadovoljstvo, ali i kao poštovanje prema telu – zato se jede polako, s pažnjom i zahvalnošću.

Stručnjaci ističu da bi upravo ovakav pristup – kombinacija jednostavne ishrane, pažljivog jedenja i svakodnevnog kretanja – mogao biti najprirodniji recept za dug život i vitku liniju, bez dijeta i odricanja.