Zašto kasne letovi u Srbiji: Koliko minuta možemo da tolerišemo i koja su nam prava ako potraje

Er Srbija (Air Serbia) nije na toj listi u top 20, a među najtačnijim su bile jordanska i saudijska kompanija.

Na pitanje da li to znači da se naše vreme ovde uzaludno troši, urednik poratal "Tango Six" Petar Vojinović za TV Novu kaže da to nije do kraja tako.

"Ta lista zapravo indikuje da i one aviokompanije koje su niže od 20. mesta su takođe negde između nižih 90% i viših 80% od te jako bitne statistike, takozvanih 'on-time' performansa, odnosno manjeg kašnjenja letova. Mi imamo svoje specifičnosti ovdašnjeg tržišta, pa možemo da pričamo o tome kako ono izgleda, a ne samo nacionalna aviokompanija. Na Bliskom istoku regulative su gotovo iste, ali je tamo malo jednostavnije - taj spektar drugih kompanija koje opslužuju avione. Te kompanije su obično u vlasništvu velikih lanaca aviokompanija, tih grupacija, za razliku od Evrope gde je to možda malo rascepkano u kontekstu drugog vlasništva, na primer. I onda imamo te probleme oko štrajkova, standarda rada i zapravo je Bliski istok uvek tu, da kažemo, srećniji po tom pitanju," objasnio je.

Vojinović naglašava da to kada čekamo ne znači da čekamo ketering, servis, pilota i osoblje, jer oni dolaze na vreme.

"Oni uvek dolaze dva sata pre leta, dakle, oni sve to naravno rade na vreme. Postoji nekoliko razloga zbog kojih avioni kasne. Opsluživanje aviona i nije jedan od glavnih razloga. Na primer, prema zvaničnim podacima Eurocontrol-a za prošlu godinu, konkretno u Srbiji... najviše je, da kažemo, kašnjenja letova zbog meteoroloških uslova tokom leta. To je bio prvi razlog. Drugi razlozi su bili kapacitet kontrole letenja, štrajkovi ili neki drugi problemi, poput nedovoljne propusnosti u zapadnoj Evropi kao najbitnijoj destinaciji iz Srbije."
Vojinović objašnjava da se to dešava upravo sada, kada se ulazi u letnju sezonu letenja, jer, kako kaže, u zimskoj sezoni velika većina aviokompanija dramatično manje leti.

"I, onda imamo ovu grmljavinu kao juče, dakle, lokalne pljuskove... jednostavno, meteorološki front koji onda poremeti te operacije. Potpuno je interesantno, dakle, da je to bio najbitniji uzrok kašnjenja prošle godine konkretno za Srbiju, za sve aviokompanije", naveo je.

Prema njegovim rečima, tu je i zaposlenost, i podsetio na problem sa nedostatkom radnika od pre nekoliko godina.

"Prošle godine se popravilo, ali pre dve godine smo imali, sećamo se, onaj problem oko opsluživanja aviona, onih štrajkova, odnosno nedovoljnog plaćanja radnika koji su, opsluživali avione kada su bili u okviru preduzeća 'Aerodrom Beograd'. Pa su onda izdvojeni u posebnu kompaniju 'Menzies Aviation', kada je bio problem oko prtljaga. Da budemo potpuno konkretni, kada je nedovoljno plaćena radna snaga, ne možete ih ni naći. To je, da kažemo, neki efekat broj 2. I onda je nađeno rešenje da je jedna velika globalna kompanija 'Menzies Aviation' preuzela opsluživanje uglavnom Er Srbije i još nekih drugih avio-kompanija, i ta situacija se popravila," kazao je Vojinović i podsetio da prošle sezone nismo imali te naslove u medijima da je bilo dramatičnih otkazivanja.

On podseća da je u letnjoj sezoni čarter avio-prevoz najzastupljenija kategorija gde se, zapravo, najviše drame pravi.

"Onda je potpuno razumljivo prenošenje u medijima kada vam zbog kašnjenja, odnosno, otkazivanja leta, propadne jedan dan tog turističkog aranžmana", dodaje.
Statistika kaže da je prošle godine Aerodrom Beograd opslužio 8,4 miliona putnika.

"Velika većina tog broja je tokom letnje sezone, pa i tog čartera. Dakle, 'on-time' performance, odnosno, kašnjenje aviona se beleži i za čarter i za redovan saobraćaj, i on je i dalje, kao što sam rekao na početku, preko 90%. Er Srbija nije jedina aviokompanija, naravno, a ona je tek sada došla do tek 55% tržišnog udela, ako se gleda taj parametar u ovoj industriji, raspoloživa sedišta", navodi on.

Vujinović smatra da treba imati i dozu razumevanja u toj igri brojki, jer je, kako tvrdi, aviosaobraćaj nastavio da raste, te da situacija još nije toliko dramatična kao što se čini.

Koliko minuta kašnjenja treba da tolerišemo?

Vojinović kaže da analitička kuća OAG i velika većina aviokompanija, uzima kašnjenje nakon 15 minuta pomeranja od originalnog vremena poletenja.
"Dakle, sve ispod 15 minuta nije kašnjenje. Zapravo, evo podatak od prošle godine koji sam pomenuo - da su jedino meteo uslovi i kontrola letenja bili ti koji su mogli da uzrokuju kašnjenje, odnosno, da kažemo, bilo kakav poremećaj ako ste leteli iz Srbije. Ozbiljniji deo priče je kada se nešto tehnički dogodi sa avionom što je, naravno, još veća drama. Pitali ste koja prava imamo kao putnici. To je uvek regulisano nacionalnim i evropskim regulativama. Ako letite većim aviokompanijama na frekventnija tržišta, kao što je, na primer, zapadna Evropa, statistički ćete uvek imati sledeći let tog dana, bićete preusmereni, a možete dobiti kompenzaciju ukoliko je to otkazivanje za sledeći dan. Onda vam moraju obezbediti i smeštaj i određene kompenzacije po kategoriji leta, odnosno njegovoj dužini", navodi.

On kaže da velika većina putnika dobije to preusmeravanje na sledeći let, ali podseća da postoji ona najdramatičnija opcija, a to je tuženje aviokompanije zbog nekog gubitka posla ili neke prilike, što se uglavnom ređe dešava.