Zašto kosa sedi: Nije sve samo do godina i stresa

Nakon što je analizirao poreklo sede kose, Robert H. Šmerling, viši urednik za edukativne sadržaje u Harvard helt pablišingu (Harvard Health Publishing), zaključio je da postoji više razloga za njenu pojavu, piše Vog.

Kako bi to ilustrovao, doktor počinje primerom: fizičkom promenom bivšeg predsednika Baraka Obame pre nego što se kandidovao za predsednika i nakon što je napustio funkciju. Ako uporedimo fotografije pre i posle, primetno veća količina sedih vlasi na Obaminoj glavi prilično je očigledna.

"Čini se da bi stres zbog upravljanja državom svakome osedeo kosu," navodi Šmerling u članku na sajtu univerziteta. "Ali da li je stres zaista krivac? I zašto kosa sedi čak i nama koji nemamo posao toliko stresan kao predsednik Sjedinjenih Država?," pita on, a prenosi Vogue.

Prema rečima doktora, stres svakako može biti jedan od krivaca - ali pojava sede kose zapravo zavisi i od mnogih drugih faktora.

Genetika

"Starenje kose zavisi i od genetskih faktora i od faktora iz životne sredine, a ključna prekretnica nastupa oko pete ili šeste decenije života, kada kosa postaje manje kvalitetna i gubi volumen, postaje neposlušna, gubi pigment i pojavljuju se sede vlasi," objašnjava Džudit Džozef, psihijatrica i ambasadorka Viši laboratorija.

Tvrdnja Džozefove podudara se sa Šmerlingovim istraživanjem.

"Vreme kada će kosa početi da sedi i u kojoj meri će pobeleti uglavnom zavisi od gena koje nasleđujemo od roditelja. Iako stres može igrati ulogu u tom procesu, bilo bi korisnije da pogledamo prethodne generacije nego svoj trenutni nivo stresa kako bismo predvideli kada ćemo osedeti ili da li ćemo uopšte osedeti. To važi bez obzira na to da li smo predsednik Sjedinjenih Država ili imamo manje stresan posao."

Sav taj stres

Užurban način života svakako može da izazove starenje kose, ali nije neposredan uzrok sede kose - veza je nešto posrednija.

"Kod ljudi većina sedih vlasi nije povezana sa stresom. Zapravo, kosa uopšte ne ‘postaje’ seda“, kaže Šmerling. „Kada folikul dlake proizvede vlas, njena boja je određena. Ako pojedinačna vlas izraste kao smeđa (ili crvena, crna ili plava), ona nikada neće promeniti boju. Folikuli dlake proizvode manje pigmenta kako stare, pa kada kosa prolazi kroz prirodni ciklus odumiranja i obnavljanja, veća je verovatnoća da će od 35. godine nova vlas izrasti seda. Genetika može uticati na to kada će ovaj proces početi."

Iako stres ne može da promeni boju pojedinačnih vlasi, može da izazove stanje poznato kao telogeni efluvijum, zbog kojeg kosa opada i do tri puta brže nego obično.

"Kosa ponovo izraste, tako da ovo stanje ne izaziva ćelavost. Ali ako ste u srednjim godinama, a kosa vam zbog stresa opada i obnavlja se brže, moguće je da će nova kosa biti seda umesto prvobitne boje," kaže Šmerling.

Džozefova to objašnjava ovako:

"Kada nam opada kosa, stresiramo se i oslobađamo kortizol. Ovo povećanje nivoa kortizola može da pogorša opadanje kose i promeni nivo hormona poput estrogena i testosterona, što bi na kraju dodatno pogoršalo gubitak kose. Zvuči kao klasičan slučaj pitanja šta je starije – kokoška ili jaje – ali ovaj začarani krug je dobro proučen: moramo da se pobrinemo za oba problema, da zaustavimo opadanje kose i smanjimo nivo stresa."

Svesno starenje

Istraživanja pokazuju da je važan i način na koji doživljavamo starenje i da on zapravo može da ubrza ili uspori taj proces.

"Na primer, oni koji ga vide kao nešto ‘loše’ ili kao ‘gubitak’ nečega što cene na kraju ispoljavaju više negativnih fizičkih i emocionalnih simptoma starenja. S druge strane, ljudi koji ga doživljavaju kao prirodan proces i osećaju zahvalnost zbog toga što duže žive ispoljavaju manje problematičnih simptoma povezanih sa starenjem kada je reč o fizičkom i mentalnom zdravlju," ističe psihijatrica.

Ako se sa starenjem suočimo uz zahvalnost, entuzijazam i radoznalost, dugoročno ćemo bolje stariti. Pa… zašto to ne činimo?

"Društvo nam govori da prestajemo da budemo vredni kako starimo. Međutim, mnogi ljudi osećaju da su ih njihove veštine i iskustva, dok se približavaju srednjim godinama, doveli do vrhunca njihovih sposobnosti. Osećaju se samouvereno, sposobno i prijatno u sopstvenoj koži. Ako slušaju spoljašnju buku sveta, koja često prenosi poruku da treba da se plaše starenja, mogli bi da propuste priliku koja se pruža jednom u životu: da uživaju u tom procesu, sa sedom kosom ili bez nje."

Određena zdravstvena stanja

Iako se seda kosa uglavnom pojavljuje zbog smanjene proizvodnje melanina ili genetike, postoje i određena zdravstvena stanja koja se mogu smatrati faktorima koji tome doprinose. Brajan Abitan, doktor medicine i direktor odeljenja za podmlađivanje kože i kose i transplantaciju kose pri Odeljenju za dermatologiju „Kimberli i Erik Dž. Voldman“ bolnice Maunt Sinaj, među povezanim stanjima navodi vitiligo, alopeciju areatu i bolesti štitne žlezde.

Doktor Abitan dodaje da bi hronična stanja koja utiču na upalne procese takođe mogla da doprinesu prevremenoj pojavi sedih vlasi.

Nedostatak hranljivih materija

Da, način ishrane može biti jedan od faktora koji utiču na pojavu sede kose - naročito nedostatak vitamina.

"Nedostatak vitamina može doprineti prevremenoj pojavi sede kose tako što ometa proizvodnju melanina i izaziva oksidativni stres u folikulima dlake," rekla je ranije za Vogue Samanta Dajeras, medicinska sestra, doktorka kliničke nutricionistike i direktorka ambulantne službe za ishranu u bolnici Maunt Sinaj. "Melanociti, odnosno ćelije koje proizvode pigment, mogu da budu oštećeni ili da postanu disfunkcionalni usled nedostatka ovih hranljivih materija, što dovodi do gubitka boje."

Doktor Abitan navodi da su sa pojavom sede kose najčešće povezani nedostatak vitamina B12 ili D, proteina ili bakra. Takođe kaže da ozbiljan kalorijski deficit može doprineti prevremenoj pojavi sedih vlasi.

Ipak, nemojte još paničiti zbog načina ishrane. Iako istraživanja pokazuju povezanost između ishrane i sede kose, ona su malog obima i potrebno je sprovesti dodatna istraživanja.

Druge svakodnevne navike

Doktor Abitan kaže da treba uzeti u obzir i lekove koje koristite - neki od njih, poput hemioterapijskih agenasa i terapija interferonom za autoimune bolesti, takođe mogu biti povezani sa prevremenom pojavom sedih vlasi – kao i hroničnu izloženost određenim hemikalijama i pušenje.

Ali, ponovo, seda kosa nema samo jedan uzrok. Izgleda da je najbolji lek protiv starenja možda upravo to da prestanemo da brinemo o njemu – i možda čak prihvatimo svoje sede vlasi. Ili, ako ste zaista zabrinuti, kada ste u nedoumici, obratite se dermatologu kako biste dobili pouzdane odgovore.