Zašto lakše pamtimo "lepe" reči?

Izmišljene reči poput „clisious”, „smanious” i „drikious” predstavljene su stotinak govornika engleskog radi ispitivanja kako sam zvuk, nezavisno od značenja, utiče na percepciju reči.

Takođe su ispitali utiče li dopadljivost zvukova na to koliko se reči lako mogu naučiti.

Učesnici su pregledali različite lažne reči koje su bile osmišljene da budu „lepe”, „neutralne” ili „nelepe”.

Prvo su zamoljeni da nauče i zapamte reči, kasnije da ih se prisete i na kraju da ocene koliko su im lepe.

„Otkrili smo da su reči kojih su se učesnici najbolje sećali ujedno bile i one koje su ocenili kao najlepše“, rekla je voditeljka studije Tereza Mecinger.

Rezultati ukazuju na blisku vezu između pamtljivosti i eufonije – ili lepote zvuka.

„Treba još videti hoćemo li stvari bolje pamtiti jer ih smatramo lepima ili ih smatramo lepima jer ih možemo bolje pamtiti“, rekla je profesorka na Univerzitetu u Beču, čija je studija objavljena u časopisu PLOS One.

Veza između estetske percepcije i sposobnosti učenja jezika mogla bi uticati na učenje stranih jezika, marketinške strategije i promene jezika kroz generacije.

„Određeni zvučni obrasci mogu opstati u jezicima jer zvuče prijatno, dok drugi mogu nestati jer ih smatramo manje privlačnima“, rekla je Mecinger.