Zašto muškarci i žene ne igraju šah u istoj ligi?

Naravno, posebne lige imaju jasno opravdanje u sportovima u kojima mišićna masa i hormoni poput testosterona, koji snažno utiču na snagu, brzinu i izdržljivost, igraju ključnu ulogu. Ali zašto to postoji i u šahu?

Kako piše Index.hr, dve teze objašnjavaju ovaj naizgledni paradoks.

Prvo, pošto je šah tradicionalno muška igra, u koju su se žene počele uključivati tek relativno skoro, u svetu šaha i dalje ima mnogo više muškaraca nego žena. A kada imate znatno veći bazen talenata, lakše ćete pronaći više genijalaca.

Drugi razlog je to što žene još uvek treba podsticati da se uključe u svet šaha. Kada bi već na početku nailazile na nepravednu konkurenciju, koja prirodno proizlazi iz brojčane dominacije muškaraca, bile bi obeshrabrene i lakše bi odustajale.

Kognitivna jednakost i razlike

Prema sistematskim pregledima i meta-analizama, prosečan IQ muškaraca i žena praktično je isti, ali postoje male razlike u pojedinim sposobnostima. Na primer, žene imaju blagu prednost u jezičkim veštinama, a muškarci u prostorno-vizuelnoj orijentaciji.

Stručnjak za inteligenciju, prof. Denis Bratko sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, kaže da opšti testovi inteligencije, odnosno G faktor, kada su izbalansirani tako da podjednako vrednuju sposobnosti u kojima je bolji jedan ili drugi pol, pokazuju da nema bitnih razlika u IQ-u.

„Postoje doduše neke populacione studije koje ukazuju da muškarci imaju malo veću varijabilnost — da su odstupanja u gornjem i donjem delu skale IQ-a nešto izraženija. Ali to još nije dovoljno istraženo i potvrđeno“, navodi Bratko.

Treba istaći da kognitivne sposobnosti zavise od brojnih faktora kao što su ishrana, obrazovanje, motivacija, dostupnost treninga, društveni kontekst i slično. Dakle, one nisu isključivo stvar „urođenog talenta“.

Šta je važnije – talent ili trening?

Tu dolazimo do pitanja: šta je važnije — urođeni talent ili trening? Većina savremenih studija slaže se da su kognitivne sposobnosti otprilike 50 odsto rezultat naslednih faktora, a 50 odsto rezultat sredine, odgoja i iskustva.

Jedna od najcitiranijih analiza na tu temu, objavljena u časopisu Psychological Bulletin, zaključuje da se nasledna komponenta inteligencije povećava s godinama — od oko 20 odsto u detinjstvu do čak 80 odsto u odraslom dobu — jer ljudi s vremenom sve više biraju okruženja koja pojačavaju njihove urođene potencijale.

Talent za šah

Opšte kognitivne sposobnosti ne treba izjednačavati sa specijalizovanim veštinama koje su presudne za kompleksnu igru kao što je šah. Moguće je pretpostaviti da su neke specifične sposobnosti — kao što su analiza, pamćenje, prepoznavanje obrazaca i prostorna imaginacija — češće razvijene kod muškaraca.

U izveštaju FIDE-foruma „Činjenice i mitovi o polovima u šahu“ navodi se da neki biološki faktori mogu imati izvesan uticaj na razlike u postignućima muškaraca i žena, ali nije jasno koji tačno niti u kojoj meri.

Takođe se ističe da stereotipi i društveni faktori negativno utiču na žene u šahu — žene češće i brže odustaju od igranja nego muškarci, i to u svim starosnim grupama.

Ipak, ne postoji ubedljiv naučni dokaz da žene ne bi mogle dostići jednako visoke nivoe uspeha kao muškarci.

Eksperiment Lászla Polgara

Batko ističe da je jedan od upečatljivih primera koliko trening i motivacija mogu biti presudni eksperiment mađarskog pedagoga Lászla Polgara iz 1960-ih i 70-ih godina.

„Polgar je pošao od ideje da se ljudi ne rađaju kao genijalci, već da se genijalci stvaraju. Verovao je da geni nisu presudni, već da se izuzetna postignuća mogu postići intenzivnim, strukturisanim treningom od ranog detinjstva“, kaže Bratko.

Polgar je svoje tri ćerke — Suzen, Sofiju i Judit — od najranijeg detinjstva sistematski učio šah.

Iako sam nije bio velemajstor, bio je izuzetan pedagog i osmislio je edukativnu strategiju kako bi dokazao da se genijalci „ne rađaju, već stvaraju“.

Pokazalo se da je bio u pravu: njegova ćerka Judit Polgar postala je 1991. godine najmlađa osoba u istoriji koja je stekla titulu velemajstora — sa samo 15 godina i četiri meseca, oborivši rekord Bobija Fišera.

Sve tri ćerke postale su vrhunske šahistkinje, a Judit je ravnopravno igrala protiv muških velemajstora i više puta pobeđivala igrače iz svetskog top 10.

Nikada nije igrala u ženskoj ligi jer je smatrala da ne postoji muški i ženski šah — već samo dobar i loš šah.

Polgar je tvrdio da talent ne postoji, da je sve stvar obrazovanja i treninga, iako su kasnija istraživanja pokazala da uspeh zavisi i od genetike, motivacije i podrške.

Šah kao tradicionalno muška igra

Šah je vekovima bio formalno i tradicionalno muška igra. Kada su se formirale moderne šahovske institucije i titule, učešće žena bilo je gotovo zanemarljivo. Čak i danas, među članovima FIDE žene čine samo oko 11 odsto aktivnih igrača, a u nekim federacijama tek četiri odsto.

Jedno istraživanje pokazalo je da se 96 odsto razlike između muških i ženskih igrača može objasniti čistom statistikom — u većem uzorku veća je verovatnoća da će se pojaviti ekstremne vrednosti.

Kakvu funkciju ima posebna ženska liga?

Iz svega navedenog jasno je zašto postoji posebna ženska liga i ženske titule u šahu. U FIDE turnirima, na svakih 100 muškaraca dolazi oko 11 žena — što znači da manji broj učesnica prirodno vodi manjem broju izuzetnih rezultata.

Ako žene imaju manju zastupljenost u „otvorenim“, pretežno muškim ligama, biće im teže da postignu vidljiv uspeh, što može delovati demotivišuće. Posebna ženska liga omogućava im da stiču iskustvo, vidljivost i samopouzdanje u takmičenju.

Zbog manjeg broja šahistkinja, posebne mere (ženske lige, ženske titule) uvedene su kako bi se podstakao veći broj žena da uđu u svet šaha i da u njemu ostanu.

Društveni i psihološki faktori

Postoje dokazi da se žene u šahu suočavaju s pristrasnošću i stereotipima — s nižim očekivanjima roditelja i trenera, što vodi većim stopama odustajanja. Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da postoji negativna pristrasnost mentora i roditelja prema devojčicama koje se bave šahom.

Put ka jednakosti

Sve navedeno ukazuje da ženska liga može biti „sigurniji“ uvod u takmičarski šah za žene.

Posebna liga se posmatra kao prelazni korak ka situaciji u kojoj bi žene, uz istu podršku i učešće, mogle ravnopravno da se takmiče sa muškarcima. Drugim rečima, ona ne mora biti trajna segregacija, već instrument podrške.

Naravno, postoje i kritičari koji smatraju da odvajanje po polu može dugoročno štetiti šahistkinjama — jer im uskraćuje redovne partije protiv najjačih protivnika, što može usporiti njihov napredak.