Zašto neobični tajlandski morski sisari nestaju? Dramatičan porast uginulih

Kako broj uginulih dugonga raste, Pop radi zajedno sa naučnicima u Morskom biološkom centru u Puketu, prati ove sisare pomoću drona i obnavlja njihovo nestajuće stanište morske trave, prenosi Guardian.

Prevodeći složenu nauku za hiljade pratilaca na internetu, Pop podiže hitnu uzbunu zbog klimatskih promena, zagađenja i gubitka staništa — pre nego što tajlandski dugonzi nestanu zauvek.

U jednom trenutku, u zalivu Tang Ken živelo je i do 13 dugonga, koji su grickali kratku morsku travu što niče po dnu okeana.

Ali danas je ostao samo jedan i zovu ga Čudo. Ovaj agresivni dugong oterao je druge grickajući ih za peraja nalik veslima kako bi zadržao dragocenu morsku travu samo za sebe.

Ne zna se gde su ostali otišli. Jedini pratilac kog je Čudo, činilo se, tolerisao - mala ženka dugonga po imenu Džindžok – uginula je prošle godine.

Širom plitkih priobalnih i ostrvskih voda Indo-Pacifičkog okeana, dugonzi - srednje veliki morski sisari slični svojim rođacima morskim kravama - u ozbiljnoj su nevolji.

Procena iz avgusta 2025. koju je objavila Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja navodi da je dugong, koji se već smatra ranjivim na izumiranje, u mnogim delovima sveta takođe kritično ugrožen, a prete mu gubitak staništa, klimatski slom, buka, udari čamaca i zagađenje vode plastikom. Događaj koji je privukao veliku medijsku pažnju 2019. bio je nakon što je omiljeni mladunac dugonga po imenu Marijum pronađen mrtav na Tajlandu sa plastikom u stomaku.

Smatra se da su dugonzi koji žive duž andamanske obale Tajlanda sada ključni za opstanak vrste. Ovaj region je jedna od svega šest lokacija u svetu, van Australije, sa populacijom većom od 100 dugonga. Prema državnim procenama, 2022. godine u tajlandskim vodama živelo je najmanje 273 dugonga.

Ali pre nekoliko godina, mrtvi ili izgladneli dugonzi počeli su masovno da se pojavljuju na tajlandskim obalama. Od 2019. do 2022. prosečno je prijavljivano 20 nasukavanja dugonga godišnje duž andamanske obale. Zatim je, od 2023. do 2024, taj broj više nego udvostručen, na 42 godišnje. Smrt Džindžok postala je samo još jedna statistika.

Veliki deo izumiranja dogodio se u obližnjoj provinciji Trang, jugoistočno od Puketa. Nekada uporište dugonga zahvaljujući obilnim livadama morske trave, meštani kažu da se ove životinje u Trangu više ne viđaju.

Mnogi su se, umesto toga, preselili oko 60 milja (100 km) do voda ispred Puketa, svetske turističke žarišne tačke sa ogromnim rizortima koji svake godine privuku milione posetilaca. Naučnici kažu da to donosi dodatne izazove, jer područje nije naviklo na prisustvo dugonga i da je potrebno intenzivno upravljati čamcima i brodskim saobraćajem kako bi se životinje zaštitile.

Izumuranje dugonga usko je povezano i sa gubici morske trave koji su zabeleženi u priobalnim vodama kod Tranga. Odumiranje morske trave dovelo je do toga da se više mrtvih dugonga pojavljuje na obali, da se izgladnele životinje nasukavaju, da se rađa manje mladunaca i da se životinje sele u potrazi za boljim mestima.