Zašto se na Praznik rada jede baš pasulj?

Međunarodni praznik rada obeležava se kao spomen na velike radničke proteste održane u Čikagu 1. maja 1886. godine. Tada je u sukobima s policijom poginulo više radnika, a petoro njih je osuđeno na smrt.

Zamah industrijalizacije u 19. veku obeležilo je iskorišćavanje radnika. Niske nadnice i višesatni dnevni rad, od 12, čak i 18 sati za odrasle pa i decu, iscrpljivao je ljude koji su u svim zemljama razvijenog kapitalizma štrajkovima zahtevali dostojnije uslove rada i života. Štrajkaški pokreti dogodili su se u zemlji koja je imala najbrže rastuću industriju - u Sjedinjenim Državama.
Vrhunac se dogodio dana 1. maja 1886. godine kada je u Čikagu protestovalo oko 40.000 radnika ističući zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast je na njih poslala policijske snage koji su oružjem ubili šest, a ranili oko 50 radnika. Mnogo je demonstranata uhapšeno, a vođe štrajka izvedeni su pred sud.

Petoro ih je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.

U spomen na ovo krvoproliće u Čikagu, na 1. kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da će se 1. maja svake godine održavati radnički protesti dok god radnici ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće, 1890. godine, taj datum postaje međunarodni dan opšte solidarnosti radništva.

A zašto se jede pasulj?

Postoji 70 vrsta pasulja, a iako je nekada bilo sirotinjsko jelo, danas postoji na hiljade jela od ove namirnice. Zašto se jede na Praznik rada?

Pasulj je oduvek bio radničko jelo. Energetska vrednost u 100 grama pasulja je 333 kalorije, od čega je 60 posto ugljenih hidrata.

Zbog toga su radnici i oni koji obavljaju teške poslove nakon jedne poštene porcije pasulja bili spremni za dugotrajan naporan posao, pišu 24sata.