Zemlja u kojoj se fudbal još ne igra: Imaju samo jedan teren napravljen od peska

Fudbal gotovo da ne postoji na ovom pacifičkom ostrvu. Nauru nikada nije imao reprezentaciju koja je odigrala zvaničnu međunarodnu utakmicu, a u zemlji postoji samo jedan teren, napravljen od tvrdog peska, piše BBC.

Iako postoji interesovanje za velike utakmice Premijer lige i deca nose dresove Lionela Mesija i Kristijana Ronalda, pokušaji da se fudbal zaista igra uglavnom nailaze na podsmeh. Izuzetak je australijski fudbal.

Ipak, situacija bi mogla polako da se menja zahvaljujući grupi volontera koju predvodi Čarli Pomroj, nekadašnji igrač jedne britanske fudbalske akademije. Oni pokušavaju da uvedu fudbal u zemlju koja je nekada bila najbogatija na svetu po stanovniku, ali danas u velikoj meri zavisi od strane pomoći i ima jednu od najviših stopa gojaznosti na svetu.

Fudbalski savez Naurua na društvenim mrežama čestitao je novim svetskim prvacima i izrazio nadu da bi „jednog dana mogao da bude na mestu Španije“. Iako taj san možda deluje daleko, postavljaju se stvarni temelji za razvoj fudbala u državi za koju savez tvrdi da je poslednja na svetu bez seniorske reprezentacije.

Međutim, postavljanje temelja na ostrvu čiji pejzaž zbog prekomernog rudarenja podseća na površinu Meseca nije bilo jednostavno.

Komplikovana prošlost Naurua

Nauru je i ranije pokušavao da razvije fudbal, ali ovaj sport nikada nije zaživeo. Najbliže međunarodnoj utakmici bio je 1994. godine, kada je njegova selekcija igrala protiv tima doseljenika sa Solomonskih Ostrva, kao i 2014, kada je nastupila protiv ekipe izbeglica.

Komplikovana prošlost zemlje delimično objašnjava zbog čega najpopularniji sport na svetu nije uspeo da privuče veći broj igrača.

Nauru se nalazi u Tihom okeanu, oko 4.000 kilometara severoistočno od Australije, a istorijsko bogatstvo stekao je zahvaljujući velikim nalazištima fosfata nastalim od fosilizovanog ptičjeg izmeta.

Ostrvo je do sticanja nezavisnosti 1968. godine bilo teritorija pod upravom Australije. Tokom druge polovine 20. veka intenzivno je eksploatisano, a kada su se zalihe minerala iscrple, zemlja nekada poznata kao Prijatno ostrvo ostala je opustošena. Veliki delovi njene unutrašnjosti postali su nenastanjivi i gotovo neupotrebljivi za poljoprivredu.

Zbog toga se većina od oko 12.000 stanovnika naselila uz obalu, dok je raspoloživi prostor postao dragocen na ostrvu površine samo 21 kvadratni kilometar. Čak se i ta površina smanjuje, jer klimatske promene i rast nivoa mora ugrožavaju sam opstanak zemlje.

Zbog neplodnog zemljišta Nauru uvozi više od 90 odsto hrane, od koje je veliki deo industrijski prerađen. To doprinosi činjenici da je 69 odsto stanovništva gojazno, dok oko 40 odsto ima dijabetes tipa 2.

Jedan od glavnih izvora prihoda zemlje danas je australijski centar za pritvor migranata, koji se tokom većeg dela ovog veka nalazi na ostrvu.

Svakodnevni život može da bude težak, a sport mnogima predstavlja važan način da se oslobode pritiska. Najpopularniji je australijski fudbal, kojim se bavi oko 30 odsto stanovnika. Popularni su i atletika i dizanje tegova, sportovi u kojima je Nauru nastupao na Olimpijskim igrama.

Nauru će 2028. godine biti domaćin Mikronezijskih igara, multisportskog takmičenja koje uključuje i fudbal i predstavljaće priliku da ostrvo kroz sport unapredi svoj međunarodni ugled.

„Pokušavaju da promene sliku o zemlji nabolje i uključe se u više sportova“, kaže Pomroj, tehnički direktor Fudbalskog saveza Naurua i jedan od osam volontera koji rade na razvoju fudbala na ostrvu.

„Žele da ljudi zemlju vide u pozitivnijem svetlu, a ne kao predmet šale.“

„Bilo da je reč o fudbalu, australijskom fudbalu, ragbiju, košarci, kriketu ili dizanju tegova, dovoljno je učestvovati u izgradnji zdravijeg Naurua.“

„Pošto volim fudbal, najbolje znam da pomognem upravo kroz taj sport.“

Iskustvo u razvoju fudbala

Britanac iz Stivenidža, koji je radio u lokalnom klubu dok se još takmičio van profesionalnih liga, već ima iskustva u sličnim projektima.

Prethodno je osnovao humanitarnu organizaciju u kambodžanskom gradu Sijem Reapu, koja je prerasla u profesionalnu akademiju. Do sada je iz nje poteklo 47 igrača koji su nastavili profesionalne karijere u toj azijskoj zemlji. Pomroj vodi i uspešne programe u Indiji, kojima se fudbal približava zajednicama sa nedovoljno mogućnosti.

Svaki od njegovih projekata nosi drugačije izazove, a jedan od prvih na Nauruu jeste dopremanje fudbalskih lopti.

Volonteri su pokrenuli kampanju čiji je cilj da svako dete uzrasta od četiri do 14 godina dobije loptu. Reč je o približno 2.000 dece, a u podeli će učestvovati crkve i 11 ostrvskih škola. Lopte će avionom stizati u grupama od po 200, kako bi raspodela bila lakša i kako bi se izbeglo moguće rasipanje.

Prethodni pokušaji da se fudbal uvede na Nauru bili su usmereni na pojedinačne utakmice. Pre dve godine nekadašnji napadač iz Premijer lige Dejv Kitson izabran je da predvodi grupu od 18 stanovnika Naurua nakon dvonedeljnog pripremnog kampa.

Trebalo je da igraju protiv rekreativnog tima XL FC iz Redinga, koji koristi fudbal kao način za usvajanje zdravijeg načina života. Utakmica ipak nije održana zbog finansijskih problema, pa se na prvi meč Naurua još čeka.

Pristup se u međuvremenu promenio, a savez sada razmišlja dugoročno.

„Dejv Kitson bi otišao tamo, otišao bih i ja i nekoliko meseci bilo bi sjajno, ali bi to mnogo koštalo“, kaže Pomroj, koji je radio u fudbalu na svim kontinentima osim Južne Amerike i Antarktika.

„Hajde da na ovom ostrvu stvorimo kulturu fudbala ili sporta i pomognemo joj da se razvije. Hajde da izgradimo čitav sistem, a ne da organizujemo samo pojedinačne utakmice.“

„Moj lični san je da prvu međunarodnu utakmicu Naurua odigraju osamnaestogodišnjaci koji su prošli kroz naš sistem.“

„Ako sada pronađemo grupu četrnaestogodišnjaka, možemo da radimo sa njima tokom naredne tri ili četiri godine. Kada budu imali 17 ili 18 godina, mogli bi da predstavljaju Nauru na prvoj utakmici njegove reprezentacije.“

Kada u decembru stigne na ostrvo radi održavanja pripremnog kampa, Pomroj će pokrenuti programe obuke za igrače i buduće trenere, kako bi fudbalske aktivnosti mogle da se nastave tokom cele godine.

Nedostatak prostora za terene

Uspeh projekta u velikoj meri zavisi od pronalaženja mesta za igru.

Veliki deo zemljišta je u privatnom vlasništvu ili je nenastanjiv, ali volonter Tajron Deje nada se da će deo zemlje svoje porodice iskoristiti za izgradnju novih terena. Trenutno postoji samo jedan prašnjavi teren od fosfata i usitnjene zemlje. Kao jedna od mogućnosti razmatra se i igranje na zatvorenim terenima.

Pomroj naglašava da Fudbalski savez Naurua ne pokušava da „nameće fudbal svima“, već da postavi temelje za razvoj sporta, promoviše zdrav način života i povezuje zajednicu.

„Životne lekcije koje naučite kroz fudbal ne odnose se samo na teren, pobede i poraze“, kaže Pomroj, koji projekat vodi dok radi kao trener u Indiji.

„Tu su prijateljstva koja stvarate, učenje skromnosti, briga o telu i sposobnost da ustanete kada padnete.“

„Video sam kako je fudbal menjao ljude širom sveta. To je san i za Nauru.“

„Ako bismo za pet godina ponovo razgovarali, iskreno verujem da bismo imali seniorsku reprezentaciju sastavljenu od igrača starih 18, 19 i 20 godina.“

„Ako mi za 20 godina neko sa Naurua priđe i kaže: ‘Moj život se promenio zahvaljujući fudbalu i ovom razvojnom programu’, to bi bilo ostvarenje najvećeg sna.“

Stanovnici se smeju fudbalu

Druge pacifičke ostrvske države igraju fudbal, a doseljenici iz tih zemalja ponekad ga igraju i na Nauruu. Deje, međutim, kaže da ih stanovnici „posmatraju i pomalo im se smeju jer ne razumeju igru i smatraju je smešnom“.

„Mnoge druge pacifičke ostrvske države imaju veoma dobre fudbalske ekipe i taj sport njihove stanovnike čini srećnim“, dodaje Deje, koji pored rada na fudbalskom projektu radi i kao urbanista.

„U tim zemljama fudbal je veoma popularan. Želim da tako bude i na Nauruu.“

Maršalska Ostrva su prošle godine odigrala svoju prvu međunarodnu utakmicu protiv Američkih Devičanskih Ostrva. Ova pacifička država nazivala je sebe poslednjom zemljom na svetu bez fudbalske reprezentacije, ali isto tvrdi i Nauru.

Zabuna se pojavila i tokom pandemije koronavirusa, kada je objavljeno da je na Nauruu osnovana domaća liga. Ispostavilo se da je reč o detaljno osmišljenoj prevari, koja je uključivala čak i nazive klubova i spiskove registrovanih igrača.

Fudbalski savez Naurua sada ima stvarnu internet stranicu na kojoj predstavlja svoje planove i prodaje dres reprezentacije kako bi prikupio novac za razvoj fudbala.

Projekat se uglavnom finansira kroz akcije prikupljanja sredstava, ali je njih teško organizovati jer volonteri istovremeno rade puno radno vreme i nalaze se u različitim vremenskim zonama.

Čak i komunikacija između članova tima ponekad predstavlja problem. Dešava se da Deje nekoliko dana nije dostupan, a zatim se javi i objasni da je oluja prekinula internet vezu na ostrvu.

„Ovom projektu svakako ne nedostaju izazovi“, kaže Pomroj.

„Koliko razumem, stanovnicima Naurua je tokom istorije mnogo toga obećavano, ali su često bili iznevereni.“

„Zbog toga je njihov stav uglavnom: ‘Verovaćemo kada budemo videli’. Nerado se unapred nadaju.“

„Ipak, povratne reakcije koje dobijamo pokazuju da su gotovo svi veoma uzbuđeni zbog projekta.“