Zemlje Centralne i istočne Evrope u kojima su mladi najsrećniji

Lifestyle 12. apr 202423:47 0 komentara
Ilustracija/N1/Marina Pupavac

U okviru ovogodišnjeg Svetskog izveštaja o sreći na visokoj poziciji odnedavno su se našle Češka, Litvanija i Rumunija, a posebno visoke ocene imaju kada je reč o sreći za osobe mlađe od 30 godina.

Kada je u martu 2024. objavljen godišnji izveštaj o sreći u svetu, nije bilo iznenađenje videti da su skandinavske zemlje poput Finske, Danske, Islanda i Švedske i dalje na vrhu liste. Ali u iznenađujućem trendu, novi skup zemalja je stabilno napredovao ka vrhu rang liste, piše BBC.

Prema istraživanju u poslednje tri godine, zemlje Centralne i Istočne Evrope su pretekle neke od svojih zapadnoevropskih suseda u ukupnoj sreći. Po prvi put, Češka i Litvanija su ušle u prvih 20 ove godine, zauzimajući 18. odnosno 19. mesto, a odmah iza na 21. mestu je Slovenija. (Poređenja radi, Velika Britanija je na 20. mestu, Nemačka je 24, Španija 36. a Italija je 41.)

Ono što je posebno interesantno je to da se u mnogim od ovih zemalja taj skok direktno može pripisati rastućoj sreći mlađih stanovnika. U stvari, Litvanija je na prvom mestu u izveštaju „Sreća mladih“ u izveštaju (prema ispitanicima mlađim od 30 godina), sa Srbijom na 3, Rumunijom na 8, Češkoj na 10 i Sloveniji na 15.

Stanovnici i česti putnici u regionu nisu iznenađeni.

„Ima pristojnijih poslova kod kuće, tako da se [sada] mladi ljudi ne sele negde drugde u Evropu da bi radili“, rekao je Tim Lefel, autor knjige Najjeftinije destinacije na svetu.

„Prvi put kada sam išao u Rumuniju i Bugarsku pre deceniju, neka sela su bila puna samo starih ljudi. Sada nije tako i kada više mladih ljudi ostaje, svi osećaju da imaju više nade u budućnost“, dodaje on.

S obzirom da je BDP po glavi stanovnika naglo rastao od ranih 2000-ih, mnogi stanovnici Centralne i Istočne Evrope sada se osećaju kao da imaju jednaku šansu za sreću – važan opšti pokazatelj blagostanja. U stvari, izveštaj je otkrio da nejednakost u blagostanju ima čak i veći efekat na ukupnu sreću nego nejednakost prihoda.

Osim ekonomskog rasta, ove zemlje takođe ulažu u infrastrukturu, podstičući živu kulturnu scenu i iskorištavajući svoju zadivljujuću prirodnu lepotu – od morskih peščanih dina Kuronskog ranja koji se prostiru na Litvaniji i Rusiji do biodiverziteta Karpatskih planina u Rumuniji. Rezultat je opipljiv osećaj optimizma i uzbuđenja među lokalnim stanovništvom.

Na 19. mestu u ukupnom indeksu i na samom vrhu za stanovnike mlađe od 30 godina, Litvanija je zabeležila primetna poboljšanja u kvalitetu života poslednjih decenija, izveštavaju stanovnici.

„Većina ljudi u Litvaniji, posebno mlađe generacije, osećaju se zaista srećno. Uprkos ratu u Ukrajini i stalnom govoru na vestima o sve većoj mogućnosti da se rat proširi na baltičke države, čini se da ljudi uživaju i cene život kao nikada ranije“, rekla je Jurga Rubinovaite, koja je Litvanka i osnivač je i izvršni direktor putničkog bloga Full Suitcase.

Ona to pripisuje činjenici da su ljudi slobodni da uče, rade i putuju gde god žele od 1990. godine, kada je Litvanija ponovo stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

Ona takođe pripisuje zasluge državnim politikama o materinstvu/očinstvu, koje su neke od najdužih na svetu (do 126 plaćenih dana za majke i 30 dana za očeve), i velikim porodičnim mrežama koje pomažu u brizi o deci.

Iako zauzima tek 32. mesto u ukupnom poretku, Rumunija je zabeležila jedan od najvećih svetskih skokova sreće u protekloj deceniji, skočivši sa 90. mesta u Svetskom izveštaju o sreći za 2013. Opet, ovaj rast su izazvali prvenstveno mladi ljudi, koji su zemlju stavili na osmo mesto među ispitanicima mlađim od 30 godina.

Neki stručnjaci ovaj optimizam pripisuju povećanju slobode i mogućnosti. U martu 2024. Bugarska i Rumunija su postale najnovije zemlje članice koje su pristupile šengenskom prostoru EU, koji garantuje slobodno kretanje građanima i posetiocima bez graničnih provera. Rumunija je takođe zabeležila velike investicije u infrastrukturu, koje su poboljšale kvalitet života kako za stanovnike, tako i za putnike.

„Čini se da su glavni autoputevi i svaki grad koji posetite – čak i mala mesta kao što je Targu Mureš – svi u izgradnji“, rekao je Daniel Herszberg, osnivač veb stranice Travel Insighter. Sa odobrenim budžetom za infrastrukturu od 17 milijardi evra za period 2021-2027, Rumunija sistematski sprovodi poboljšanja, uključujući 1.700 km izgradnje autoputa, sve mnogo bržim tempom nego što se prvobitno očekivalo.

Na 18. mestu po sreći u celini i na 10. među ispitanicima mlađim od 30 godina, Češka je doživela ponovni razvoj zajednice i kulture poslednjih godina što je dovelo do rasta nivoa sreće.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!